Beograd – Moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije (NIS) u kontekstu sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) može biti suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, u intervjuu za agenciju RIA Novosti. Ova izjava dolazi u trenutku kada se raspravlja o mogućim ekonomskim merama koje bi Srbija mogla da preduzme u svetlu međunarodnih pritisaka.
Bocan-Harčenko je naglasio da je ruski predsednik, tokom direktne linije, izneo stav o ovoj temi, ukazujući na postojanje sporazuma iz 2008. godine o saradnji između Rusije i Srbije u sektoru nafte i gasa. „Rekao je da postoji sporazum iz 2008. godine o saradnji između Rusije i Srbije u naftno-gasnom sektoru i da se i mi moramo pridržavati tog sporazuma. I to je važno“, istakao je Bocan-Harčenko.
U ovom kontekstu, ambasador je dodao da bi bilo teško sprovesti nacionalizaciju impulsivno, naglašavajući da bi takav potez mogao imati dalekosežne posledice po odnose Srbije i Rusije. Nacionalizacija NIS-a, koji je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Nefta, mogla bi izazvati tenzije na međunarodnoj sceni, posebno s obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti.
NIS je ključna kompanija za energetsku stabilnost Srbije, obezbeđujući značajan deo potrebnog goriva za domaće tržište. Prema podacima, kompanija je osnovana 2005. godine, a od 2008. godine je pod kontrolom Gazprom Nefta, koji je uložio značajna sredstva u modernizaciju i razvoj kapaciteta. Nacionalizacija bi, stoga, mogla ugroziti investicije i dovesti do smanjenja proizvodnje i snabdevanja.
S obzirom na to da se Srbija suočava sa pritiscima iz različitih pravaca, važno je napomenuti da je energetska politika Srbije usmerena ka diverzifikaciji izvora energije, ali i održavanju čvrstih veza sa Rusijom. Ova saradnja se ogleda ne samo u naftnom sektoru već i u drugim oblastima energetike, kao što su gas i obnovljivi izvori. Srbija takođe učestvuje u projektima kao što su Južni tok i Turski tok, koji imaju za cilj obezbeđivanje stabilnih i sigurnih snabdevanja gasom.
Bocan-Harčenko je podsetio na značaj međuvladinog sporazuma, ističući da bi nacionalizacija NIS-a mogla izazvati reakcije koje bi dodatno zakomplikovale odnose Srbije i Rusije. „Teško da je moguće naprosto impulsivno odmah sprovesti nacionalizaciju“, rekao je on, implicirajući da bi bilo potrebno razmotriti sve aspekte pre donošenja takve odluke.
S obzirom na trenutne globalne tenzije i promene u energetskim tokovima, Srbija se nalazi na raskršću, gde mora balansirati između svojih strateških interesa i pritisaka sa Zapada. Nacionalizacija NIS-a mogla bi biti viđena kao radikalan korak koji bi dodatno pogoršao odnose sa SAD i EU, koji su već napeti usled različitih političkih i ekonomskih nesuglasica.
U svetlu ovih događaja, važno je i da građani Srbije budu svesni mogućih posledica koje nacionalizacija može doneti. Ova odluka bi mogla uticati na cene goriva, dostupnost resursa, pa čak i na ekonomsku stabilnost zemlje. Takođe, postoji i rizik od smanjenja stranih investicija, što bi moglo imati dugoročne posledice po privredu.
U zaključku, nacionalizacija Naftne industrije Srbije je kompleksna tema koja zahteva pažljivo razmatranje i analizu svih faktora. Očigledno je da bi ovakav potez mogao imati značajne posledice po odnose Srbije sa Rusijom, kao i po unutrašnju ekonomsku stabilnost. Stoga, pre donošenja bilo kakvih odluka, važno je da se razmotre svi aspekti i posledice koje bi takve odluke mogle doneti.
