Petar Mošić, mladi srpski slikar, preminuo je iznenada u nedelju, 25. jula 2025. godine, ostavljajući za sobom bogat umetnički opus i duboku tugu među prijateljima i kolegama. Rođen 1981. godine u Beogradu, Mošić je bio talentovan umetnik koji se bavio metafizičkim realizmom, ispitivajući suštinske teme poput identiteta, odrastanja i ekologije kroz svoje radove. Njegova smrt, usled srčanog zastoja, pogodila je mnoge u našoj kulturnoj javnosti, a likovni kritičari su ga opisivali kao jednog od najznačajnijih srpskih slikara srednje generacije.
Mošić je završio doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je bio pod mentorstvom profesorke Anđelke Bojović. Tokom svoje karijere, dobio je brojne nagrade, uključujući Zlatnu paletu na Prolećnoj izložbi ULUS-a i nagradu „Igor Belohlavek“ na Oktobarskom salonu u Šapcu. Njegovi radovi su postavljeni u mnogim javnim i privatnim kolekcijama, uključujući Muzej Hercegovine u Trebinju i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Jedan od njegovih poslednjih projekata, serija pod nazivom „Spavači“, istraživala je temu sna i spokoja, koristeći jednostavne kompozicije i smirene boje kako bi posmatračima prenela osećaj bezbrižnosti. U ovom projektu, Mošić je postavio pitanje kvaliteta sna u savremenom, stresnom načinu života, podsećajući na važnost nesvesnog stanja u našim životima.
Njegov rad je bio prepoznat i na međunarodnoj sceni. Mošić je učestvovao u raznim umetničkim sajmovima, kao što je Affordable Art Fair u Amsterdamu, gde su njegovi radovi bili uvršteni među najbolje po izboru stručnog žirija. Njegova karijera je obeležena brojnim izložbama, kako samostalnim, tako i grupnim, u zemlji i inostranstvu.
Petar Mošić je bio poznat po svojoj sposobnosti da stvara jedinstvene svetove kroz svoje slike, koje su često prikazivale decu kao osetljive i nezaštićene figure. Ove slike su pozivale posmatrače da se suoče sa unutrašnjim borbama i strahovima mladih tokom odrastanja, kao i sa društvenim pritiscima i nemoralnim pojavama. Njegova umetnost je bila angažovana, a on je verovao da umetnik treba da ima misiju i svrhu.
U razgovoru sa novinarima, Mošić je istakao važnost umetnosti kao sredstva za suočavanje s neprijatnim društvenim pojavama. Njegov rad nije bio samo estetski, već i socijalno svestan, što ga je činilo posebno značajnim u savremenoj umetničkoj praksi. Prema mišljenju istoričara umetnosti, Dejana Đorića, Mošić je bio najdarovitiji mladi realist, sposoban da se predstavi bilo gde u svetu, sa svojim originalnim stilom koji se razlikovao od drugih savremenih umetnika.
Mošić je takođe bio uključen u projekte koji su promovisali umetničko znanje, kao što je saradnja sa Nacionalnim muzejom Ruande. Njegov doprinos umetnosti i kulturi Srbije je neprocenjiv, a njegovo nasleđe će živeti kroz radove koji ostaju u kolekcijama širom sveta.
Na kraju, likovni kritičari i prijatelji se sećaju Petra Mošića kao umetnika koji je vratio ljudsku figuru na likovnu scenu, sa dubljim razumevanjem i osećajem za društvene teme. Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu umetnosti, ali i inspiraciju za buduće generacije umetnika koji će nastaviti da istražuju granice umetničkog izraza, oslanjajući se na njegovu ostavštinu i poruke koje je ostavio kroz svoje delo.
