Milan Blanuša, jedan od najistaknutijih umetnika naše epohe, preminuo je 19. maja 2025. godine u Beogradu, ostavivši iza sebe bogatu umetničku ostavštinu i dubok uticaj na savremenu likovnu scenu. Rođen u Jagodini 1943. godine, Blanuša je svoj umetnički put započeo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao slikarstvo. Njegovo obrazovanje nastavilo se u Nemačkoj, gde je završio postdiplomske studije i specijalizaciju grafike.
Kao grafičar, slikar i skulptor, Blanuša je bio poznat po svom angažovanom pristupu umetnosti, koja je često bila kritički nastrojena prema društvenim pojavama. Njegov rad se često fokusirao na „čoveka u sivom“, simbol savremenog čoveka suočenog sa brojnim izazovima, poput ratova i nekulture. Istoričar umetnosti Savo Popović ističe da je Blanuša uspevao da umetnost ostavi u prvom planu, bez obzira na društveno-političke konotacije svojih dela.
Blanuša je bio poznat po svojim monumentalnim slikama i skulpturama koje su prikazivale birokrate u grotesknim situacijama, čime je kritikovao društvene norme i ponašanja. Njegova umetnost nije bila samo estetska, već i snažna poruka o stanju društva. Često je provodio vreme na međunarodnim simpozijumima, kao što je „Tera“ u Kikindi, gde je stvarao svoja dela u terakoti.
Tokom svoje karijere, izlagao je širom sveta, od Nemačke do Francuske, i osvojio brojne nagrade, uključujući „Politikinu“ nagradu i Zlatnu paletu ULUS-a. Njegov rad nije ostao nezapažen, a priznanja su još više naglasila njegovu umetničku vrednost.
Poslednja faza Blanušinog stvaralaštva bila je posvećena sportistima, a njegov poslednji ciklus u terakoti još uvek čeka na širu prezentaciju javnosti. Popović naglašava da je Blanuša bio posvećen profesor, koji je inspirisao generacije umetnika, a njegovi studenti su postali vodeći umetnici srednje generacije.
Saradnja sa galerijom „Rima“ bila je ključna za njegov rad u poslednjim godinama. Alexsandar Milojević, osnivač galerije, ističe da je Blanuša bio izuzetan umetnik koji je uspeo da dostigne vrhunske domete u svim disciplinama u kojima je radio. Njihova saradnja trajala je do samo nekoliko dana pre njegovog odlaska u bolnicu, a planovi za nove projekte i izložbe ostali su na stolu.
Ispraćaj Milana Blanuše održan je 21. maja ispred kapele na Starom groblju u Vršcu, gde je i sahranjen. Njegov doprinos umetnosti će se nastaviti, a planirane izložbe sa njegovim novim delima podsećaće na njegovu umetnost i uticaj koji je imao.
U svetu u kojem umetnost često gubi svoj kritički naboj, Blanuša je ostavio značajan trag kao umetnik koji je ispitivao i preispitivao društvo kroz svoju kreativnost. Njegova dela će i dalje inspirisati i izazivati, pozivajući nas da razmišljamo o našem svetu i našim mestima u njemu. Umetnost Milana Blanuše nije samo nasleđe, već i podsticaj da se suočimo sa stvarnošću koja nas okružuje.
