Vojislav Simić, poznatiji kao Bubiša, bio je jedan od najistaknutijih džez muzičara u Srbiji, a njegov doprinos muzici seže duboko u prošlost. Rođen 1924. godine, Simić je proveo svoj život u svetu muzike, ostavljajući neizbrisiv trag na domaćoj i međunarodnoj sceni. Njegova smrt 2025. godine, u 102. godini, označila je kraj jedne ere u svetu džez muzike, a njegovo ime će zauvek ostati sinonim za ovaj žanr u našoj zemlji.
Simić je bio više od samog muzičara; bio je dirigent, kompozitor i aranžer, koji je uspeo da spoji različite muzičke stilove i da ih predstavi širokoj publici. Njegova karijera obuhvatila je više od sedam decenija, tokom kojih je bio vođa Džez orkestra RTB, koji se kasnije transformisao u Big bend RTS. Tokom svojih 32 godine na čelu orkestra, Simić je vodio svoje muzičare kroz mnoge koncerte i festivale, uključujući i značajne nastupe u inostranstvu. Njegova sposobnost da prenese energiju na svoje saradnike bila je legendarna, a mnoge generacije muzičara su imale privilegiju da rade sa njim.
Aleksandra Paladin, pomoćnica izvršnog direktora Muzičke produkcije RTS, izjavila je da je njegov odlazak veliki gubitak za domaću muzičku scenu. „Simić je bio savremenik džez muzike u Srbiji i umetnik koji je celim svojim bićem živeo za ovaj žanr“, rekla je. Njegova muzička strast i posvećenost su ostavile dubok uticaj na sve koji su imali priliku da s njim rade.
Jedna od posebnih anegdota vezanih za Simića je njegov susret sa Josipom Brozom Titom 1957. godine. Tada, na skupu održanom u bifeu novog Beogradskog sajma, Simić je postavio pitanje Titu zašto ne voli džez. Tito je, u pokušaju da se izvuče iz nezgodne situacije, izjavio da voli „izvorni“ džez, čime je zapravo dao podršku ovom muzičkom žanru. Ova situacija je kasnije postala legendarna i često se citira kao primer Simićeve hrabrosti i strasti prema muzici.
Simić je bio izuzetno posvećen mladim muzičarima, koje je nesebično podržavao i pomagao im da se razviju u svoje karijere. Njegov prijatelj i kolega, trubač Stjepko Gut, prisetio se kako mu je Simić pomogao da se otisne na čuveni univerzitet Berkli, naglašavajući njegovu velikodušnost i ljubav prema muzici. Gut je takođe istakao Simićevu sposobnost da balansira između orkestra i publike, čime je doprinosio stvaranju jedinstvene atmosfere tokom nastupa.
Vojislav Simić je rođen u uglednoj beogradskoj porodici, a svoj prvi susret sa džezom imao je tokom leta u Vrnjačkoj Banji. Njegova muzička karijera počela je sa kontrabasom, a kasnije je svirao klavir i gitaru. Godine 1945. osnovao je prvi big bend u bivšoj Jugoslaviji, „Dinamo“, koji je ubrzo postao popularan. Tokom svoje karijere, Simić je imao priliku da sarađuje sa mnogim legendama džez muzike, uključujući Eleu Fitzgerald, Kvinsija Džonsa i Dizzy Gillespija.
Osim što je bio izvanredan muzičar, Simić je bio i veliki ljubitelj života. Njegova vedrina, humor i duhovitost su bili deo njegovog šarma, a mnogi se sećaju njegovog optimizma čak i u teškim vremenima. Njegova sposobnost da inspiriše druge i da deli svoje znanje i ljubav prema muzici ostavlja trajni uticaj koji će se osećati još dugo nakon njegovog odlaska.
U poslednjim danima, srpska kulturna javnost bila je ganuta Simićevim odlaskom, ali je njegova ostavština živa i nastaviće da inspiriše buduće generacije muzičara. Njegova muzika, energija i strast prema džez muzici će zauvek ostati deo srpske kulturne baštine.
