Ljubica Buba Miljković, rođena 1949. godine, ostavila je neizbrisiv trag u srpskom slikarstvu 20. veka kao jedan od najvećih znalaca i ljubitelja umetnosti. Njena strast prema umetnosti bila je ne samo profesionalna, već i duboko emocionalna, što se odražavalo u njenom radu i pisanju. Njena nedavna smrt 2025. godine ostavila je prazninu koja će se teško popuniti, kako u umetničkim krugovima, tako i među njenim prijateljima i saradnicima.
Buba Miljković je bila poznata po svom znanju i razumevanju umetnosti, a njen doprinos srpskoj kulturi bio je višeslojan. Kao stručnjak, imala je sposobnost da pristupi svakom problemu s merom i razumevanjem, što je mnogima od nje činilo dragocenog mentora i savetnika. Njena sposobnost da kontroliše i usmerava emocije bila je jedinstvena, a njen kolega često je isticao koliko mu je njen uticaj bio važan u profesionalnom životu.
Jedna od njenih značajnih knjiga nosi naziv „O srpskoj umetnosti, s ljubavlju“, što najbolje oslikava njen pristup umetnosti. Ljubica je verovala da umetnost zahteva strast, ali i disciplinu, te je njeno znanje bilo prožeto ljubavlju prema onome o čemu je pisala. Njena analiza i interpretacija dela velikih umetnika, kao što su Nadežda Petrović i Sava Šumanović, postavila je nove standarde u proučavanju srpskog slikarstva.
Nažalost, njen odlazak predstavlja gubitak ne samo za njene najbliže, već i za celokupnu umetničku zajednicu. Mnogi su isticali da je njen doprinos nezamenljiv i da će se njena odsutnost osetiti kroz vreme. Ljubica je bila više od običnog kritičara; ona je bila vodič i oslonac mnogima koji su se bavili umetnošću 20. veka. Njena stručnost i ljubav prema umetnosti stvorile su temelje na kojima će buduće generacije umetnika i kritičara moći da grade svoje znanje.
Njen kolega, govoreći o njenoj smrti, izrazio je duboku tugu i žaljenje, naglašavajući da su njeni pogledi i prosudbe uvek bili tačni i puni razumevanja. Njeno ime, Ljubica, simbolizuje ljubav koju je imala prema umetnosti i ljudima koji su je okruživali. Osećaj za meru koji je posedovala bio je nenadoknadiv, a njen odlazak ostavlja otvorena pitanja o budućnosti srpske umetnosti.
Pored toga, Ljubica je bila povezana s medijima, posebno s „Novostima“, gde je često izražavala svoje stavove i ideje. Njena sposobnost da piše o umetnosti na jasan i pristupačan način činila je njene tekstove značajnim i relevantnim. U svetu umetnosti, gde se često može naići na neznanje i površnost, njena duboka analiza i razumevanje umetničkih dela bila su osveženje i inspiracija.
U svom radu, Ljubica je ostavila značajan trag i njene knjige i članci će se i dalje čitati i proučavati. Njena sposobnost da poveže emocije s umetnošću i da prenese tu strast na svoje čitatelje biće njen nasleđe. Njen doprinos ne samo da će se pamtiti u srpskoj umetnosti, već će i oblikovati buduće generacije umetnika i kritičara.
U svetu umetnosti, gde je često teško pronaći istinske znalce, Ljubica Buba Miljković će ostati simbol strasti, znanja i ljubavi prema umetnosti. Njena sposobnost da razume i interpretira umetnost na dubok način, kao i njen emocionalni pristup, učinili su je nezaboravnom figurom. Njena smrt je gubitak ne samo za njene prijatelje i porodicu, već i za sve one koji su imali privilegiju da je poznaju i uče od nje. U njenoj odsutnosti, umetnička zajednica će sigurno osetiti prazninu koju je ostavila, ali njeno nasleđe će nastaviti da živi kroz dela i reči koje je ostavila iza sebe.
