U Srbiji je od 1. januara do 30. juna 2025. godine uvedena privremena mera ograničenja uvoza određenih proizvoda od gvožđa i čelika, kao i portland cementa. Ova odluka doneta je kroz Uredbu koja ima za cilj očuvanje ekonomske stabilnosti industrija koje su od strateškog značaja za zemlju. Ograničenja se odnose na pet grupa proizvoda: portland cement, toplo valjane i hladno valjane proizvode od čelika, rebrasti betonski čelik, toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti betonski čelik u šipkama.
Prema Uredbi, nakon popunjavanja tarifnih kvota, koje iznose ukupno 421.094 tona, biće primenjena carina od 50% na uvoz ovih proizvoda. Od ukupnog obima kvota, najveći deo, tačno 250.350 tona, odnosi se na uvoz cementa. Ove kvote najviše se odnose na zemlje Evropske unije, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i Belorusiju.
U Uredbi se naglašava da se kvote dele na podkvote kako bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine i sprečili poremećaji na tržištu. Svaka podkvota se deli na individualne kvote koje su određene prema zemljama ili carinskim teritorijama koje imaju značajan interes za snabdevanje tržišta. Obim svake individualne kvote srazmeran je udelu u ukupnom uvozu ovih proizvoda u periodu od 2020. do 2024. godine.
Kako bi se osiguralo ravnomerno snabdevanje tržišta, svaka individualna kvota se deli na kvartalne podkvote, s tim da su određeni kvartalni maksimumi za period od 1. januara do 31. marta i od 1. aprila do 30. juna 2026. godine. Ova podela kvota omogućava prelivanje kvote ukoliko se ne ispuni u prvom kvartalu, čime se dodatno obezbeđuje stabilnost snabdevanja.
Raspodela tarifnih kvota vrši se prema hronološkom redosledu, odnosno metodom „prvi došao, prvi uslužen“. Ovaj postupak sprovodi Uprava carina, koja je obavezna da mesečno izveštava Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije o uvozu. Uvoznici koji žele da ostvare povlašćeni tarifni tretman u okviru kvota moraju dostaviti dokaz o preferencijalnom poreklu proizvoda, u skladu sa važećim sporazumima o slobodnoj trgovini.
Ove mere su deo šire strategije Srbije usmerene na očuvanje domaće proizvodnje i osiguranje stabilnosti na tržištu, posebno u svetlu globalnih ekonomskih kretanja i izazova. Uvozne kvote i carine imaju za cilj da zaštite domaće proizvođače i da smanje zavisnost od uvoza, posebno u sektorima koji su ključni za ekonomski razvoj zemlje.
S obzirom na trenutne globalne trendove i izazove u oblasti proizvodnje i trgovine, ovakve mere se često koriste kao alat politike zaštite domaće proizvodnje. Srbija, kao zemlja u razvoju, nastoji da stvori povoljne uslove za svoje industrije, a ovakve odluke su deo tog procesa. Uvođenje carina i kvota može pomoći u stabilizaciji tržišta i omogućiti domaćim proizvođačima da se bolje pozicioniraju.
U narednim mesecima, biće interesantno pratiti kako će se ove mere odraziti na tržište i ekonomiju Srbije. Očekuje se da će se, uz ovu uredbu, nastaviti i sa dodatnim merama koje će imati za cilj unapređenje industrijske proizvodnje, smanjenje nezaposlenosti i jačanje konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu. Srbija se suočava sa izazovima, ali istovremeno ima potencijal da razvije svoje industrije i postane značajan igrač u regionu. Ove mere predstavljaju korak ka ostvarenju tih ciljeva i jačanju ekonomije zemlje.
