Dok se u ranim jutarnjim satima Ripanj još budi pod debelim snežnim pokrivačem, dok su putevi zavejani, a tišina sela prekidana samo škripom snega pod nogama, medicinske sestre i tehničari polivalentne patronaže i Službe kućnog lečenja Doma zdravlja „Voždovac“ već su na terenu. Ovi heroji zdravstva ne poznaju prepreke – kada automobil ne može da prođe, oni se kreću peške, a gde ni to nije moguće, koriste traktor. Njihova misija je jasna: doći do svakog pacijenta.
Naša ekipa provela je dan sa ovim tihim herojima, koji svakodnevno dokazuju da humanost ne poznaje vremenske uslove. Sa torbom punom terapije i lopatom kao delom obavezne opreme, probijaju se kroz snežne smetove, čiste sneg ispred kapija i pešače kilometrima da bi stigli do onih kojima su najpotrebniji. Dr Bojana Rašić, šef Službe kućnog lečenja, objašnjava da u ovakvim vremenskim uslovima nastoje da rasterete popodnevnu smenu i obave što više poseta pre podne, jer se uveče temperature dodatno spuštaju i uslovi postaju još teži. Takođe, sestre i tehničari idu u paru radi sigurnosti.
Najizazovniji teren je, prema rečima dr Rašić, u Ripnju, Prnjavoru i Lipovici, gde su sela razuđena, putevi nepristupačni, a kuće udaljene jedna od druge. „Imamo pacijenta sa karcinomom pluća do koga svakog dana ekipa pešači kilometar i po“, kaže dr Rašić i dodaje da se dešava da ljudi dođu po njih traktorom, jer automobil nije prilagođen ovim uslovima.
Direktorka Doma zdravlja „Voždovac“, spec. dr Nevenka Veličković, ponosno govori o svom timu. „Terenske službe za kućno lečenje, polivalentnu patronažu i neodložne pomoći neprekidno su na raspolaganju svim građanima Voždovca. Oni svakog dana potvrđuju da su pouzdan oslonac građanima i briga o zdravlju nikada ne prestaje, bez obzira na vremenske prilike“, ističe dr Veličković. Ovaj izuzetno human poziv zahteva ne samo stručno znanje, već i ogromnu posvećenost, entuzijazam i spremnost da se radi u najtežim uslovima.
Na terenu rade i patronažne sestre Ivana Krstić i Miljana Simić. Ripanj, sa oko 15.000 stanovnika, jedno je od najvećih sela u Srbiji, a stalno se doseljavaju mladi parovi. „Prošle godine rođeno je između 100 i 120 beba. Nekada nam treba i sat vremena da pređemo put od jedne do druge porodice, a u ovakvim vremenskim uslovima i mnogo duže“, govore sestre. Često biraju pešačenje kao sigurniju opciju, čuvajući automobil za hitne slučajeve.
U jednom od domova žive baka Staka i deka Ivan Šutilo, koji imaju 88 i 91 godinu. Svakog dana ih obilazi medicinska sestra Jelena Knežić. „Žive sami. Nekad im je razgovor jednako važan kao i terapija“, kaže Jelena. U tim malim, toplim sobama, medicinska sestra nije samo zdravstveni radnik, već i veza sa svetom, uteha i sigurnost.
Služba kućnog lečenja radi 365 dana u godini, u dve smene. Njihovi zadaci uključuju infuzije, injekcije, previjanja, ali i pružanje emocionalne podrške pacijentima. Područje koje pokrivaju meri se kilometrima i srcem. U njemu su i mladi i stari, nepokretni i teško oboleli.
Dok se sneg ponovo spušta nad Ripnjem, medicinske sestre i tehničari nastavljaju svoj put – tiho, skromno, ali sa ogromnim srcem. Za njih, svaki pacijent je nečiji roditelj, baka ili dete. „I do svakog od njih mora se stići, jer tamo gde put prestaje, počinje njihova misija.“ Ove posvećene sestre i tehničari su pravi heroji, koji svakodnevno pokazuju snagu ljudske solidarnosti i brige za zdravlje zajednice, bez obzira na sve izazove koje donosi zima.
