Talas tajnih optužnica koje vlasti Aljbina Kurtija u Prištini već godinama upućuju protiv srpskih građana, izgleda da se neće zaustaviti na pokušaju da se montira „Račak 2“. Naime, osim otvaranja procesa protiv 26 srpskih policajaca i pripadnika bezbednosnih službi zbog navodnih zločina u sukobima sa albanskim teroristima kod Štimlja, optužnice su stigle na više od 200 adresa, uključujući i one koji su već odslužili kazne u Hagu.
Ovaj potez očigledno ima za cilj da kriminalizuje srpsku vojsku i policiju, čime se ponavlja scenario koji su ranije koristili hrvatski zvaničnici. Preciznost adresa na koje se šalju optužnice sugeriše moguću saradnju između susednih država, kao i lokalnih nevladinih organizacija sa vlastima u Prištini.
Slučaj „Račak“ ponovo je aktiviran krajem prošle godine, kada su podignute optužnice za 21 osobu pred specijalizovanim tužilaštvom tzv. Kosova. Uoči zakazanog pretresa, uhapšeno je pet Srba u okolini Štrpca i Gnjilana pod istim optužbama. Ovakvi postupci izazivaju zabrinutost, a lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin je ukazao na to da Kurti koristi strategiju hapšenja Srba starijih od 40 ili 50 godina, držeći ih u zatvoru bez dokaza.
Vulin je dodao da Priština pokušava da izda poternice preko UNMIK-a, ali da srećom, to ne može da uradi zahvaljujući podršci Rusije, Kine, Brazila i drugih zemalja. On je istakao da Srbija treba da razmotri „opasniji“ pristup u vezi sa Kosovom, ukazujući na to da Izrael ne okleva da štiti svoje građane, te bi i Srbija trebala da postupi slično.
On je podsetio da su prethodne optužbe protiv pripadnika srpske policije u vezi sa događajima u Račku odbačene pred Haškim tribunalom, jer nijedan Srbin nije optužen ni osuđen za zločine nad „nedužnim civilima“, kako je to prikazano od strane Vilijama Vokera, bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu. Takođe, istakao je da su srpske snage postupale u skladu sa zakonima, a oni koji ih danas optužuju bili su teroristi.
Izvori bliski „Novostima“ tvrde da iza novih optužnica stoje politički, a ne pravosudni motivi. Moguće je da „Račak 2“ treba da posluži kao osnova za optužbe protiv Srbije za genocid nad Albancima, ali i za jačanje pritiska kako bi se od Beograda iznudilo priznanje tzv. Kosova u nastavku dijaloga u Briselu.
Profesor prava Duško Čelić sa Univerziteta u Prištini podseća da je slučaj „Račak“ bio ključni deo optužnice protiv Slobodana Miloševića i drugih u Haškom tribunalu, ali je odbačen zbog nedostatka dokaza. Naglašava da se u ovom slučaju ne može govoriti o pravnim kategorijama jer su pravosudne institucije u Prištini osnovane suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Čelić smatra da je „Račak“ percipiran kao mesto gde su stradali albanski civili, a ne pripadnici terorističke OVK. On ukazuje na kontinuitet politike u Prištini koja pokušava da izgradi identitet tzv. Kosova na osnovu albanske žrtve. Ova situacija se može posmatrati kao nastavak progona preostalih Srba na Kosovu, a slični obrasci su se ranije primenili u Hrvatskoj.
Osim toga, Čelić ne isključuje mogućnost da se podgrevanje slučaja „Račak“ koristi kao pritisak na Beograd uoči nastavka briselskog dijaloga. Ovakve optužnice šalju „dodatne poruke“ međunarodnoj zajednici, preusmeravajući pažnju na to ko je žrtva, a ko agresor, kako bi Priština ostvarila bolju poziciju u pregovorima.
U svetlu ovih događaja, jasno je da situacija na Kosovu ostaje napeta, a srpska zajednica se suočava sa ozbiljnim pravnim izazovima koji su zasnovani na političkim motivima.
