U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno je suđenje pripadnicima kriminalne grupe Veljka Belivuka i Darka Šarića, koji se optužuju za ubistva četvorice članova „škaljarskog klana“ u Grčkoj. Ova ubistva su se dogodila 2020. godine, a žrtve su Igor Dedović i Stevan Stamatović ubijeni u Atini, dok su Alan Kožar i Damir Hadžić stradali na Krfu.
Tokom suđenja, tužilac je predstavio poruke sa kriptovane aplikacije „Skaj“, koje, kako je naveo, potvrđuju planiranje ubistava. U jednom od dokaza, citirane su poruke koje je poslao Stefan Andrejić, u kojima se pominje Belivuk. Belivuk je na to odgovorio rekavši da se ne smatra „Veljom“, već Veljkom Belivukom, ističući da nije bio u Atini u vreme zločina, kao i da prelazak granice nije krivično delo.
Branioci Šarića su istakli da postoji problem sa čitljivošću poruka na ekranu, što je dovelo do ponovljenih primedbi tokom suđenja. Sudija je, reagując na primedbe, naglasila da ne žele da se ponavljaju, što je izazvalo dodatne reakcije branioca i optuženih.
Jedan od optuženih, Dušan Jovanović, izrazio je nezadovoljstvo radom sudije, tvrdeći da mu ne omogućava adekvatnu odbranu jer advokati ne mogu da pročitaju poruke koje se koriste kao dokaz. Takođe je zatražio izuzeće sudije zbog pristrasnosti.
Šarić je takođe kritikovao način vođenja postupka, ukazujući na to da sudija ne čita poruke, dok tužilac ima mogućnost da ih komentariše. On je naglasio da poštuje instituciju, ali da ne može da poštuje sudiju koja ne poštuje zakon.
U optužnici se navodi ukupno 19 osoba, koje su optužene za četiri ubistva. Pored Belivuka i Šarića, postupak se vodi i protiv drugih članova njihove grupe. U vezi sa ovim slučajem, u Grčkoj se vodi i postupak protiv Radoja Zvicera, za kojeg se smatra da je vođa „kavačkog klana“.
Nastavak suđenja u ovom slučaju predstavlja značajan korak ka razjašnjenju složenih odnosa između kriminalnih grupa u regionu, kao i načina na koji se krivični postupci vode u specijalizovanim sudovima. Javnost sa nestrpljenjem prati ovaj slučaj, s obzirom na težinu optužbi i implikacije koje bi mogle proizaći iz presude.
Suđenje se odvija u specifičnom okruženju, s obzirom na prirodu dokaza koji se koriste i na način na koji se vođenje postupka odvija. Postoje brojne primedbe od strane optuženih i njihovih branioca, što dodatno komplikuje situaciju i može uticati na konačni ishod suđenja.
Kako se proces nastavlja, očekuje se da će biti objavljeno još informacija koje će dodatno osvetliti pozadinu zločina i ulogu koje su različite kriminalne grupe imale u ovim događajima. Javnost i nadležni organi će pažljivo pratiti svaki korak, s obzirom na to da su ovi zločini izazvali veliku pažnju ne samo u Srbiji, već i u širem regionu Balkana.
Na kraju, suđenje Belivuku i Šariću predstavlja važan test za pravosudni sistem i njegovu sposobnost da se nosi sa organizovanim kriminalom, kao i da osigura pravdu za žrtve.
