U Ukrajini se nastavljaju demonstracije povodom smene ministra odbrane Mihaila Fjodorova, a podrška za njega dolazi i sa Zapada. Evropski komesar Andrjus Kubiljus je izrazio iznenađenje zbog ove odluke, naglašavajući blisku saradnju između Brisela i Fjodorova. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je otvoreno stao na stranu Fjodorova, šaljući mu pismo koje je brzo objavljeno u nemačkim medijima. Ovaj potez se može smatrati direktnom porukom predsedniku Ukrajine, Vladimiru Zelenskom, s obzirom na to da Nemačka predstavlja najvećeg sponzora Ukrajine u trenutnom sukobu.
Pistorijus je izrazio nadu da će Fjodorov ostati politički aktivan nakon smene, dok Zelenski nije odgovorio na njegovu podršku. U međuvremenu, zapadni mediji, uključujući britanski „Financial Times“, pišu o „samorazarajućim promenama u Ukrajini“, što dodatno osnažuje osećaj nesigurnosti oko trenutnog vojnog i političkog stanja u zemlji. Ukrajinski mediji izveštavaju da je Zelenski već predložio Fjodorovu novu funkciju kao savetnika predsednika, ali je on to odbio, naglašavajući da mu nije potrebna funkcija radi fotelje, već da želi da doprinese pobedi u ratu.
Dok se dešavaju protesti u Kijevu, ukrajinski dronovi su izveli napade na Podmoskovlje, prema izveštajima. U gradu Podoljsku pogođena je naftna baza, a požar je izbio i u velikom skladištu. U Domodedovu i Odincovu, oboreni dronovi su izazvali požare u privatnim kućama. U Rostovskoj oblasti, 35 dronova je napalo, dok je u Kurskoj oblasti oboreno čak 120 ukrajinskih dronova u samo 24 sata.
Uz to, neki ukrajinski vojni lideri su se žalili na rad komandanta oružanih snaga, generala Aleksandra Sirskog, i načelnika Generalštaba, Andreja Gnjatova, tražeći od Zelenskog da ih smeni. Mediji bliski Zelenskom nazivaju proteste „kartonskim demonstracijama“, sugerišući da ih finansiraju opozicija i zapadne nevladine organizacije. Međutim, gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, je stao na stranu demonstranata, govoreći da je smena Fjodorova velika greška.
Rusi su promenili taktiku napada na Kijev i druge veće gradove, koristeći brže i učestalije ispaljivanje raketa kako bi otežali ukrajinskim protivavionskim sistemima da se reorganizuju. Ovi napadi su usmereni na vojne fabrike i lučke objekte, posebno u Odesi. Fjodorov je bio zagovornik nabavke modernih dronova, ali je odbio realizaciju ugovora o kupovini artiljerijskih granata, smatrajući da bi trebalo investirati u nove dronove kako bi Ukrajina bila korak ispred Rusa.
Razlika između generala Sirskog, koji ima 60 godina i nema ambicije za vlast, i Mihaila Fjodorova, koji ima 35 godina i želi da ostane relevantan na političkoj sceni, može biti ključna u ovoj situaciji. Fjodorov je stekao reputaciju kao „genije dronova“ i nakon rata bi mogao da teži višim političkim pozicijama, s obzirom na to da nije bio umešan u finansijske afere.
U ovom trenutku, situacija u Ukrajini ostaje napeta, s protestima koji odražavaju nezadovoljstvo prema vladi i vojnim vođama, dok se na frontu nastavljaju sukobi i napadi. Ova kompleksna dinamika između unutrašnjih političkih tenzija i spoljnog pritiska sa Zapada čini budućnost Ukrajine neizvesnom.
