Na stolu vlade u Berlinu nacrt zakona o reformi vojne službe

Milan Petrović avatar

Nemačka vlada je 1. juna 2024. godine trebalo da donese ključnu odluku o reformi vojne službe koja bi mogla značajno da promeni način na koji se regrutuju vojnici Bundesvera. Ova reforma dolazi nakon meseci rasprava i planira da poveća broj aktivnih vojnika iz trenutno 186.000 na 260.000 do 2030. godine, uz dodatnih 200.000 rezervista. Ove informacije prenosi nemački „Bild“, a reforma je usmerena na povećanje borbene gotovosti i kapaciteta Bundesvera.

Prema nacrtu zakona, od 1. januara 2026. godine, svi muškarci stariji od 18 godina biće obavezni da popune onlajn upitnik. Ovaj upitnik će sadržati pitanja o njihovim interesovanjima, fizičkoj spremnosti i sposobnostima. Mladići koji se pokažu pogodnim za vojnu službu biće pozvani na lekarski pregled, koji postaje obavezan od jula 2027. godine. Očekuje se da će ova reforma omogućiti brzo popunjavanje Bundesvera, što će biti ključno, posebno u vanrednim situacijama.

U cilju privlačenja volontera, Nemačka je odlučila da ponudi znatno bolje finansijske uslove. Prema novim planovima, vojnici će moći da računaju na povećanje zarade, sa neto mesečnom platom koja će iznositi 2.700 evra, što je značajno više od trenutnih 1.840 evra. Pored toga, vojnicima će biti obezbeđeni besplatan smeštaj, obroci i prevoz. Takođe, oni koji potpišu ugovor na 12 meseci moći će da dobiju i do 3.500 evra za vozačku dozvolu, što je dodatni motiv za pristupanje vojsci.

Iako su planirane značajne promene, još uvek postoji mogućnost da se uvede obavezna vojna služba. U nacrtu zakona se naglašava da će vlada imati pravo da donese ovu odluku ukoliko dobrovoljna regrutacija ne ispuni predviđene ciljeve. Međutim, za to će biti potrebno odobrenje Bundestaga, što sugeriše da će sve odluke biti podložne dodatnoj političkoj raspravi i odobrenju.

Ova reforma dolazi u kontekstu globalnih tenzija i potreba za povećanjem vojne spremnosti, posebno imajući u vidu aktuelne bezbednosne izazove u Evropi. Nemačka se suočava sa sve većim pritiscima da poboljša svoje vojne kapacitete, a ova strategija predstavlja odgovor na te izazove. Takođe, povećanje broja vojnika i poboljšanje uslova rada u vojsci može pomoći da se prevaziđe problem nedostatka kadrova koji je prisutan u Bundesveru.

Osim toga, reforma može imati i dugoročne posledice na percepciju vojne službe među mladima. Povećanje plata i poboljšanje uslova može privući više mladih ljudi da razmotre vojnu karijeru kao opciju. Ujedno, ova promena može doprineti i jačanju kulture služenja u društvu, gde bi vojska mogla postati privlačnija opcija za buduće generacije.

Kritičari reforme, s druge strane, upozoravaju da se povećanje broja vojnika ne može smatrati jednim od rešenja bezbednosnih problema. Oni naglašavaju da je važno i dalje ulagati u obuku, opremu i modernizaciju vojske, kao i u jačanje međunarodne saradnje i partnerstava. Takođe, postoji zabrinutost da bi se povećanje vojnog budžeta moglo odraziti na druge važne sektore, kao što su obrazovanje i zdravstvo.

U svakom slučaju, reforma vojne službe u Nemačkoj je tema koja će sigurno izazvati veliku pažnju i raspravu u narednim mesecima. Kako se budu sprovodile promene i kako će one uticati na vojsku i društvo u celini, ostaje da se vidi. Sa obzirom na sve veće tenzije u svetu, jasno je da će vojska igrati ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti i stabilnosti u regionu.

Milan Petrović avatar