Na planeti se dešava nešto neobično. Dok se globalno zagrevanje nastavlja, meteorolog Ivan Ristić ističe da postoje znaci koji ukazuju na to da smo na pragu „mini ledenog doba“. Prema njegovim rečima, zime u Evropi će postati hladnije i snežnije, a to je posebno vidljivo na osnovu nedavnih vremenskih prilika. Ristić navodi da se na Grenlandu beleži brz porast leda, što može ukazivati na klimatske promene koje će se odraziti na vreme u narednim godinama.
Ristić objašnjava da se već sada primećuju promene u vremenskim uslovima, posebno na Balkanu, gde su zime postale hladnije u poređenju sa prethodnim godinama. Na Islandu, na primer, temperature su u maju bile više nego u Srbiji, što se nije dogodilo decenijama. Ove promene su rezultat promene cirkulacije na planeti, a ključni faktori su Pacifik i Indijski okean. Kako Ristić ističe, količina leda na Arktiku je ove godine veća nego prethodnih godina, što dodatno podržava njegovu teoriju o hlađenju.
Meteorolog takođe naglašava da se trendovi u zemljotresima i vulkanima polako smanjuju, a geotermalna energija će se smanjivati do 2030. godine, što će dovesti do daljih promena u klimatskim uslovima. Očekuje se da će se proces hlađenja početi oko 2030. godine, ali je već sada vidljivo da dolazi do značajnih promena. Ristić upozorava da će se snežne padavine povećati, a zime će postati hladnije, dok će leta ostati topla.
Ova predviđanja su u skladu sa Ristićevom teorijom o klimatskim promenama, prema kojoj će, nakon 2030. godine, zime biti sve hladnije, a leta će zadržati svoju toplotu. On naglašava da se već od 2025. ili 2026. godine mogu očekivati hladnije zime, što će značiti povratak pravih zimskih uslova. Ristić ukazuje na to da će ekstremne niske temperature i snežne padavine postati uobičajene u Srbiji, te da više nećemo biti topla tačka Balkana.
U prethodnim godinama, zimski periodi su bili sve blaži, ali Ristić naglašava da bi se to moglo promeniti. On pominje da će se, kada temperature padnu na ekstremno niske nivoe, kao što je -21 stepen u Beogradu, postaviti osnova za povratak hladnijih zimskih uslova. Ova predviđanja se poklapaju s ranijim izjavama o ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su neobični obrasci uragana koji su se dogodili u prethodnim sezonama.
Osim toga, Ristić primetio i značajne promene u pustinama i sušnim područjima, gde su se dogodile poplave, što dodatno ukazuje na klimatske promene. On objašnjava da su visoke temperature 2023. i 2024. godine rezultat fenomena El Ninjo, ali da se očekuje prelazak na La Ninju, što će dodatno uticati na globalne klimatske uslove.
Ristić zaključuje da se Srbija više ne može smatrati toplom destinacijom Balkana, i da se suočavamo sa mogućnošću povratka stvarnih zimskih uslova. „Zimsko godišnje doba bi trebalo da bude hladnije, a to može značiti veće izazove za svakodnevni život“, naglašava on. Ova predviđanja ukazuju na to da bi se naša očekivanja o zimskim mesecima mogla drastično promeniti, a mi ćemo se morati prilagoditi novim klimatskim realnostima.
