Nasred Zelenog venca, pre dva dana, zaustavio me je ugledan gospodin i zamajavao me nekoliko minuta… Dok sam pokušavala da se izvučem, on je nasilno probao da me poljubi u usta. Pred mojim sinom, usred bela dana, podelila je svoje iskustvo Ana Manojlović. Njen slučaj nije usamljen, već se uklapa u širu sliku nasilja i seksualnog uznemiravanja koja se dešava na ulicama Beograda. Hristina Cvetinčanin, sociološkinja i učesnica projekta mapiranja opasnih tačaka u Beogradu, ističe da se nasilje često dešava i po danu, pred očima svih, a da žene često osećaju krivicu i strah umesto podrške.
– To nisu seksualni manijaci. To su naši očevi, sinovi, drugovi – kaže Cvetinčanin, razbijajući predrasudu da napadači dolaze samo sa margina društva. Ova istraživanja pokazuju da nasilnici nisu samo ljudi iz senke, već muškarci koji žive i rade pored nas svakodnevno.
Cvetinčanin naglašava da se u društvu odgajamo sa idejom da su žene koje dožive seksualno nasilje krive za to. Uvek se postavlja pitanje „šta su same radile“ kako bi izazvale takvo ponašanje. Kada se ovakvi incidenti dešavaju usred dana, na javnim mestima, žene često pomisle da je problem u njima.
Istraživanje je pokazalo da napadači često izgledaju kao osobe koje nisu pretnja, ali u suštini imaju osećaj da imaju pravo na tuđe telo. Sociološkinja objašnjava da se radi o duboko ukorenjenim stavovima i predrasudama koje dodatno otežavaju situaciju.
Gde su najopasnije tačke
Istraživanje je mapiralo nekoliko kritičnih lokacija u Beogradu. Zeleni venac je jedno od najčešće spominjanih mesta, dok su podzemni prolazi i mračne ulice takođe označene kao opasne. Stajališta gradskog prevoza, posebno noću, i sam gradski prevoz, gde se dešava sve – od verbalnog uznemiravanja do fizičkih dodira – takođe su na listi. Noćni izlasci u klubovima i kafićima nisu daleko od bezbednih mesta.
– Skoro trećina slučajeva napada zabeležena je po danu. Nije samo mrak opasan – opasni su nasilnici – objašnjava Cvetinčanin.
Od straha sam jedva došla sebi
Jedna ispitanica je podelila svoje iskustvo kada se našla u situaciji sa manijakom u prevozu. Kaže da je osećala kao da je neko u njoj upalio prekidač „beži“ i kako je to jedina misao koja je bila u njenoj glavi. Osećala je ogroman olakšanje kada je videla svetlo autobusa da staje, ali je nakon izlaska bila toliko uplašena da se stalno osvrtala dok je dolazila do drugarice.
Ćutati znači tolerisati
Istraživanje je obuhvatilo 70 žena, ali broj iskustava bio je mnogo veći, što ukazuje na to da su neke preživele više napada tokom života. Jedna ispitanica je imala samo 9 godina kada se prvi put susrela sa seksualnim uznemiravanjem, dok je druga imala 71 godinu i i dalje se nosila sa traumama iz mladosti.
Ove traume se prenose kroz generacije, a zabrinjavajuće je što žene konstantno razmišljaju o njima. Cvetinčanin ukazuje na to da je porazno da je ova tema počela da se otvara tek 2025. godine, iako su ovakva iskustva prisutna decenijama.
Ona poziva žene da progovore o svojim iskustvima, jer je to prvi korak ka njihovoj bezbednosti. – Progovorićemo da to nije u redu. Govorićemo o onome šta smo preživele. Hajde da srušimo tu sumanutu ideju da je dobacivanje kompliment. Ne, nije kompliment, posebno ako ste sami na ulici i razmišljate da li nešto sledi posle tog dobacivanja – zaključuje Cvetinčanin u podkastu Analogija, koji vodi Ana Manojlović, takođe žrtva seksualnog nasilja.
