Ukrajinski dronovi su prvi put postigli značajan udarac na rusku teritoriju, kada su uspeli da dolete do Omska i pogode jednu od najvećih rafinerija na svetu, koja se nalazi na udaljenosti od 2.500 kilometara od Ukrajine. Gubernator Omska, Vitalij Hocenko, izjavio je da je ruska protivvazdušna odbrana oborila veći broj dronova, ali su neki ipak uspeli da dolete do rafinerije. Na sreću, u ovom incidentu nije bilo povređenih.
Rafinerija u Omsku, koja ima kapacitet od 20,5 miliona tona nafte godišnje, proizvodi najčistije derivate koji se prodaju kao „evrop-5“. Ova rafinerija je važna jer se u njoj proizvodi svaki šesti litar ruskog benzina i dizel goriva. Vlasnik rafinerije, kompanija „Gaspromnjeft“, investirala je više od 500 milijardi rubalja u planiranu modernizaciju. Iako za sada nije saopšteno kolika je šteta nastala tokom napada, važno je napomenuti da je od 1. jula u Omskoj oblasti zabranjeno objavljivanje fotografija i informacija o napadima ukrajinskih dronova na industrijske objekte.
Denis Štiljerman, glavni konstruktor i suvlasnik ukrajinske kompanije „Fajer point“, izjavio je da je tokom napada korišćen modernizovani dalekometni dron sa jačim motorom i većim dometom. U međuvremenu, druga velika rafinerija u Jaroslavlju bila je meta napada više od 70 dronova, ali je ruska protivvazdušna odbrana uspela da obori sve napadače.
Ukrajinsko rukovodstvo napada ruske rafinerije kako bi izazvalo krizu goriva i nezadovoljstvo građana, što može dovesti do masovnih protesta. Mnogi evropski komentatori smatraju da Ukrajinci gađaju industrijske objekte u Rusiji uz pomoć američkih obaveštajnih informacija i vojne podrške.
U Varšavi je izbio politički skandal kada su otkrivene informacije da je poljska vlada tajno slala rakete „patriote“ Ukrajini bez znanja predsednika države. Ministar odbrane Poljske, Kosinjak Kamiš, izjavio je da je time dovedena u opasnost odbrana Poljske i insistira na tome da se javnost informiše o vojnoj pomoći koju je Poljska pružila Ukrajini od 2022. godine.
U nekim ruskim oblastima primećuje se nestašica najkvalitetnijih benzina, što je dovelo do povećanja uvoza benzina iz beloruskih rafinerija. Ova situacija ukazuje na to da ruska industrija goriva trpi posledice sukoba.
Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, najavio je britanskim novinarima da će uskoro početi da napada Moskvu sa hiljadu dronova dnevno, verujući da će bitka na nebu odrediti pobednika u sukobu sa Rusijom. Tokom noći, ruska protivvazdušna odbrana oborila je 452 drona u više oblasti, dok su Rusi nastavili da gađaju važne objekte širom Ukrajine.
Finski predsednik, Aleksandar Stub, izjavio je za „Fajnenšl tajms“ da zemlje NATO podržavaju ukrajinske napade na rusku teritoriju, jer smatraju da će to naterati Moskvu da se vrati za pregovarački sto. U isto vreme, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, naglasio je da su tvrdnje NATO-a kako Alijansa nije u ratu sa Rusijom obmanjujuće. On je ukazao na direktno učešće evropskog i američkog vojnog osoblja, koje obezbeđuje Kijevu oružje, obaveštajne podatke i satelitsku pomoć, kao i informacije potrebne za ciljanje ruskih građana i civilnih meta.
Ovi događaji jasno pokazuju da sukob između Ukrajine i Rusije postaje sve složeniji, sa sve većim napadima na kritične infrastrukturne objekte i potencijalno ozbiljnim posledicama po sigurnost i stabilnost u regionu.
