Najveći rizik od zaraze novim korona virusom imaju zaposleni u domovima za starije i nemoćne, a zatim medicinski radnici u bolnicama. Iako bolnički lekari i sestre obolevaju nešto manje nego zaposleni u domovima, njihova smrtnost je veća. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije u zdravstvenom sektoru, posebno u domovima za starije, gde su uslovi rada i bliskost između radnika i korisnika dodatno povećali rizik od širenja virusa.
Pandemija je značajno uticala na tržište rada, što je dovelo do smanjenja potražnje za određenim zanimanjima. Mnoge profesije su izbrisane iz oglasa, dok je potražnja za radnicima u zdravstvu i socijalnim službama ostala visoka. S druge strane, prodavnice su se pokazale kao relativno sigurna radna okruženja, što se može pripisati organizaciji prostora i merama zaštite koje su preduzete.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavu tzv. klastera, odnosno grupa od najmanje dva zaražena, u različitim radnim okruženjima. Ova analiza, koja obuhvata period od marta do jula, uključila je podatke iz 30 zemalja EU, Evropskog ekonomskog prostora i Ujedinjenog Kraljevstva, ali su samo 17 zemalja dostavile podatke, često nepotpune ili nedovoljno diferencirane. Na osnovu dostupnih informacija, prijavljeno je ukupno 1.377 klastera u radnom okruženju, pri čemu je najveći broj bio u zdravstvu i socijalnim službama.
Unutar ovog segmenta, najviše su na udaru zaposleni u domovima za starije, gde je zabeleženo 591 klaster. U bolnicama je takođe zabeležen značajan broj slučajeva, dok su radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imali minimalnu pojavnost bolesti, što ih čini najsigurnijima u ovom sektoru. Pored zdravstvenih radnika, drugi sektori koji su na drugom mestu po broju zaraženih su pogoni za preradu i pakovanje hrane, poljoprivredni poslovi i fabrike.
Jedan od ključnih faktora koji pogoduje širenju zaraze jeste mali razmak među radnicima i zajednički smeštaj sezonskih radnika. U kancelarijskim prostorima zabeleženo je 65 klastera, dok su trgovine i obrazovne ustanove imale manji broj slučajeva, sa 22 klastera. Barovi i restorani su zabeležili samo pet pojava grupa zaraženih, što može biti posledica ograničenja rada tokom prolećnih meseci.
Važno je napomenuti da je 95 odsto prijava grupa obolelih dolazilo iz zatvorenog prostora, što predstavlja značajan problem s obzirom na to da više od 80 odsto poslova obavljamo u zatvorenom. Velika incidencija bolesti primećena je u slabo plaćenim zanimanjima, gde je posebno opasno što mnogi radnici, zbog straha od gubitka posla, nastavljaju da dolaze na posao uprkos simptomima.
U svetlu ovih informacija, važno je da vlade i poslodavci preduzmu dodatne mere zaštite kako bi osigurali sigurnost radnika i sprečili dalje širenje virusa. U tom smislu, vlada Srbije je planirala program „Moja prva plata“, koji ima za cilj da pomogne mladima da se uključe na tržište rada, a izdvojila je dve milijarde dinara za ovaj program. Očekuje se da će program doprineti zapošljavanju više od 1.400 osoba sa invaliditetom, čime se dodatno podstiče inkluzija i zapošljavanje svih građana.
Takođe, važno je obratiti pažnju na to kako će se situacija razvijati u budućnosti, posebno u kontekstu radnog okruženja i mogućnosti rada od kuće. Mnoge kompanije razmatraju opcije produženja rada od kuće, što može uticati na način na koji se organizuje rad u različitim sektorima. U svakom slučaju, izazovi koje donosi pandemija korona virusa traže prilagodljivost i inovativnost u pristupu radu i zaštiti zdravlja radnika.
