Srbija se nalazi na 68. mestu u svetu po visini prosečne plate, prema podacima sajta „Numbeo“. Ovaj sajt je poznat po prikupljanju i analizi podataka koji se tiču životnih uslova, troškova života, kao i drugih važnih informacija o gradovima i zemljama širom sveta. Na listi od 126 zemalja, Švajcarska se ističe kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, dok Srbija zauzima mesto ispod Crne Gore, koja je na 54. mestu.
Prema podacima „Numbeo“, prosečna plata u Švajcarskoj iznosi 7.158 dolara, dok je Luksemburg na drugom mestu sa prosečnom platom od 6.262 dolara. Sjedinjene Američke Države se nalaze na trećem mestu sa prosečnom platom od 4.340 dolara. U regionu, Crna Gora ima prosečnu platu od 940 dolara, dok Srbija beleži 876 dolara. Severna Makedonija je na 68. mestu sa 709 dolara, a Albanija na 70. mestu sa 706 dolara.
U Srbiji, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da je prosečna neto zarada za februar 2023. godine iznosila 103.519 dinara, dok je medijalna neto zarada bila 80.732 dinara. Ovi podaci sugerišu da je 50% zaposlenih u Srbiji primilo zaradu ispod ovog iznosa. Prosečne neto plate zaposleni u javnom sektoru su bile više, iznoseći 108.210 dinara, dok su zaposleni u privatnom sektoru imali prosek od 101.669 dinara. Najniži prosek je zabeležen među preduzetnicima i njihovim zaposlenima, sa iznosom od samo 53.967 dinara.
Među zanimanjima sa najvišim platama, programeri su na vrhu liste sa prosečnom neto platom od 288.617 dinara. Zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte, kao i oni koji se bave eksploatacijom sirove nafte i gasa, beleže prosečne plate od 179.394 dinara, odnosno 155.864 dinara. Takođe, u delatnosti naučno istraživanje i razvoj, prosek plata iznosi 203.079 dinara, dok su zaposleni u vazdušnom saobraćaju imali prosek od 225.994 dinara.
S druge strane, na dnu lestvice plata su zaposleni u uslužnim delatnostima, sa prosečnom platom od 57.916 dinara, te oni koji se bave pripremom i posluživanjem hrane i pića, sa 59.639 dinara. U oblasti popravke računara i predmeta za ličnu upotrebu, prosek iznosi 63.050 dinara, a u preradi drveta je 62.137 dinara.
Ove informacije ukazuju na značajne razlike u platama između različitih sektora i zanimanja, što može uticati na životni standard građana. Na primer, programeri i stručnjaci u nauci i tehnologiji uživaju znatno veće plate, što može biti posledica potražnje za tim zanimanjima i nedostatka kvalifikovane radne snage. S druge strane, radnici u uslužnim delatnostima i preduzetnici suočavaju se sa znatno nižim zaradama, što može otežati njihov svakodnevni život.
Ove razlike u platama takođe mogu odražavati šire ekonomske trendove u zemlji. Stvari poput inflacije, ekonomskog rasta i raznih fiskalnih politika mogu značajno uticati na visinu plata i životni standard građana. Na primer, rastuće troškove života mogu učiniti da i relativno visoke plate izgube na vrednosti, dok istovremeno niže plate mogu postati još teže održive.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima kada je u pitanju visina prosečnih plata, posebno u poređenju sa razvijenijim zemljama. Iako postoje sektori sa visokim platama, veći deo radne snage i dalje prima zarade koje su ispod proseka, što može uticati na kvalitet života i ekonomski razvoj zemlje.
