Odmorni, ali gladni medvedi nakon dugog zimskog sna krenuli su u potragu za hranom, što ih često dovodi u naseljena mesta. Ove godišnje migracije medveda, koje se ponavljaju svake prolećne sezone, donose izazove u vidu štete na imanjima, ali i straha među lokalnim stanovništvom. U nacionalnom parku Tara, koji se može pohvaliti najbrojnijom populacijom medveda u Srbiji, nedavni incident u Bajinoj Bašti dodatno je podigao svest o ovom problemu.
U razgovoru sa Rankom Milanovićem iz Nacionalnog parka Tara, saznajemo da broj medveda u ovom području varira. „Na Tari živi između 60 i 70 medveda, ali procena je da u celoj Srbiji ima oko 120 jedinki“, objašnjava Milanović. Pored toga, ističe da je populacija medveda daleko šira, jer su neki od njih zabeleženi u centralnoj Bosni, severu Crne Gore, pa čak i u centralnoj Srbiji. Ove informacije potkrepljuju podaci dobijeni putem GPS ogrlica koje su korišćene za praćenje njihovog kretanja.
Tokom svake godine, Nacionalni park Tara beleži nekoliko prijava o susretima ljudi sa medvedima. „Verovatno ima i susreta koji nisu prijavljeni, ali u poslednjih 25 godina imali smo samo dva slučaja napada medvedica sa mladima na ljude, i to bez većih posledica“, dodaje Milanović. Ove statistike ukazuju na to da su napadi na ljude veoma retki, ali je svaka interakcija sa ovim divljim životinjama potencijalno opasna.
Kada se susretnu sa medvedom, važno je znati kako se ponašati. „Medvedi generalno ne vide čoveka kao primarnu pretnju, ali problem može nastati ako se životinja oseća ugroženo“, ističe Milanović. U tom slučaju, medved može reagovati instinktivno, što je posebno izraženo kod ženki sa mladima.
Milanović savetuje da, u slučaju susreta sa medvedom, treba polako se udaljiti bez skretanja pažnje, izbegavati snimanje ili fotografisanje, kao i ostati na označenim stazama. Takođe, preporučuje se izbegavanje šetnji u rano jutro i kasno veče, kada su medvedi aktivniji. „Penjanje na drvo nije opcija jer su medvedi odlični penjači. Ako se desi napad, najbolje je legnuti na zemlju, sklopiti se i zaštititi vitalne organe rukama, kolenima i stomakom“, savetuje Milanović.
Iako su susreti sa medvedima često zastrašujući, važno je shvatiti da su ti divlji životinje deo ekosistema i da je ljudsko ponašanje ključno za bezbednost obe strane. U ovom kontekstu, edukacija lokalnog stanovništva o pravilima ponašanja u prisustvu medveda može značajno smanjiti rizik od konflikata.
S obzirom na sve veći broj medveda koji se kreće prema naseljenim mestima, stanovnici moraju biti svesni opasnosti i preduzeti mere opreza. Lokalne vlasti i organizacije za zaštitu prirode treba da nastave s radom na edukaciji i informisanju javnosti, kako bi se obezbedila sigurnost ljudi, ali i zaštitila ova ugrožena vrsta.
U tom smislu, važno je napomenuti da su medvedi ključni za očuvanje biodiverziteta i zdravlje ekosistema. Njihovo prisustvo u prirodi nije samo simbol divljine, već i pokazatelj zdravlja ekosistema u kojem žive. U skladu s tim, potrebno je uspostaviti ravnotežu između zaštite medveda i bezbednosti ljudi, kako bi se obezbedila koegzistencija između divljih životinja i ljudskog društva.
