U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održan je program „Susreti sa stvaraocima – Masterklas“ na kojem je kao gost govorio poznati muzičar i roker Dado Topić. Ovaj događaj je izazvao određene kontroverze, jer su neki članovi SANU izrazili protivljenje njegovom učešću. Razgovor sa Topićem vodio je akademik Zoran Lj. Preradović, upravnik Galerije nauke i tehnike SANU, a prisutni su bili i drugi istaknuti gosti, među kojima i književnica Vida Ognjenović. Preradović je istakao da je inicijativa za Topićevu posetu potekla od njega, dok je akademik Zoran Knežević, predsednik Akademije, igrao ključnu ulogu u realizaciji.
Topić je tokom razgovora naglasio važnost veze između teksta i muzike u rokenrolu. On je rekao da rok muzika odabire suštinske teme koje oblikuju naše živote i suživot, dodajući da umetnost ima sposobnost da stvara snagu mašte u duhovnom i mentalnom prostoru. Prema njegovim rečima, „zvukovi donose sliku, emociju, poruku i želju za trajanjem“, a umetnost treba da traje kako bi zadržala svoju lepotu.
Ciklus „Susreti sa stvaraocima – Masterklas“ ima za cilj da pruži uvid u uspehe pojedinaca iz različitih oblasti, uključujući nauku, umetnost, sport i humanitarni rad. Kroz ovakve razgovore, organizatori žele da osvetle mehanizme odlučivanja, inspiracije i rešavanja problema koje su uspešne ličnosti koristile na svom putu. Topić je izrazio posebnu čast što je u prvom redu sedeo njegov školski drug Zoran Knežević, za kojeg je rekao da je otkrio asteroid, dok je on sam „otkrio svoju fiziku“.
Tokom razgovora, Dado Topić se prisetio svojih početaka u muzičkoj karijeri i grupe „Korni grupa“ u kojoj je započeo svoju muzičku pustolovinu 1970. godine. Podelio je anegdotu o tome kako su trebali da sviraju za englesku kraljicu Elizabetu, ali su odbili jer su morali da nose bež smokinge, što im se nije svidelo. Iz „Korni grupe“ je izašao kada je vođa grupe Kornelije Kovač postavio uslov da im nađe novog pevača, što je na kraju rezultiralo dolaskom Josipa Pejakovića.
Topić je naglasio da je njegov muzički put bio sudbinske prirode, ističući da je shvatio kako rokenrol nije samo izbor, već i poziv. Njegova prva gitara je bila inspirisana instrumentima iz „Veselog kluba mladih“, dok je ime njegovog prvog benda, „Đavolji eliksiri“, odabrano prema delu E. T. A. Hofmana.
Govoreći o pesmi „Rokenrol u Beogradu“, Topić je istakao da je to bio „interesantan rokenrol“ koji je svirao na koncertima širom bivše Jugoslavije. Takođe se prisetio trenutaka kada je bio u vojnom pritvoru zbog neodazivanja na lekarski pregled, što je iskoristio za stvaranje pesme „Živjeti slobodno“. Osvrnuo se i na svoj učešće na „Evroviziji“ 1984. godine sa pesmom „Princeza“, napominjući da su mnogi očekivali pobedu, ali to se nije dogodilo.
Topić je podelio i svoja razmišljanja o pank muzici, nazivajući je „planetarnim zlom“ koje su izmislili Englezi, dok je istakao da je rokenrol u bivšoj Jugoslaviji bio najuspešniji tokom 70-ih i 80-ih godina. Tokom ovog perioda, popularnost su stekli brojni bendovi kao što su „Leb i sol“, „Smak“, „Korni grupa“, „Tajm“ i „Ju grupa“. Na kraju razgovora, Topić je izrazio divljenje prema Kit Ričardsu, ističući njegovu genijalnost, dok je naveo da najviše voli izvoditi svoju pesmu „Za koji život treba da se rodim“.
Ovaj događaj je pružio uvid u bogatu muzičku karijeru Dade Topića, kao i u značaj umetnosti i muzike u oblikovanju identiteta i kulture.
