Jubilej zavrsetka Drugog svetskog rata, tacnije osamdesetogodisnjicu Dana pobede nad fasizmom, 9. maja u Muzeju Jugoslavije, izmedju ostalog, obelezice ekskluzivno predstavljanje jedne od najznacajnijih i najvrednijih vojnih pocasti na svetu. Naime, tog dana ce iz trezora u kome se cuva, pred publiku, na stalnu postavku Muzeja „25. maj“ stici Orden pobede, najvise sovjetsko vojno odlikovanje, koje je uruceno marsalu Josipu Brozu Titu.
Orden pobede, sa prikazom „Spaske kule“ i „Lenjinovog mauzoleja“, predstavlja najvise vojno odlikovanje SSSR-a za zasluge u Drugom svetskom ratu. Kustos Muzeja Jugoslavije, Milos Bogdanovic, istice da je sa ukupno sedamnaest nosilaca, „Pobeda“ jedno od najredjih odlikovanja na svetu. Ustanovljeno je ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta i dodeljivano je od 10. aprila 1944. do 9. septembra 1945. godine. Orden su dobijali komandanti sovjetske armije najviseg komandnog sastava „za uspesno vođenje operacija u Drugom svetskom ratu koje su iz osnova menjale situaciju u korist Armije“. Samo petorica stranaca su dobila ovo odlikovanje: rumunski kralj Mihail Prvi, americki general Dvajt Ajzenhauer, britanski general Bernard Montgomeri, poljski maršal Mihail Žimjerski i Josip Broz Tito, poslednji odlikovan 9. septembra 1945. godine u Moskvi.
Orden je izrađen od platine u obliku petokrake zvezde sa zracima izmedju krakova. Prečnik mu iznosi 72 milimetra i ukrašen je sa 174 dijamanta ukupne težine 16 karata (3,2 grama), dok su krakovi zvezde izrađeni od veštačkih rubina. U sredini se nalazi srebrni medaljon sa zlatnim prikazom Kremlja, Spaske kule i Lenjinovog mauzoleja okruženih granama lovora i hrasta. Između lovora i hrasta nalazi se crveni steg sa natpisom „Pobeda“. Na nebu u pozadini, ukrašenim plavim emajlom, nalazi se natpis „SSSR“. Ukupna masa ordena je 78 grama, od čega je 47 grama platine, 2 grama zlata, 19 grama srebra, 25 karata rubina i 16 karata dijamanata. Nije poznato ko je osmislio dizajn, ali ga je licno odabrao Staljin 20. oktobra 1943. godine.
Pored izlaganja Ordena pobede, celodnevni program ce kroz niz dogadjaja, izlozbi i umetnickih intervencija, razmatrati nasledje antifasizma i njegovo znacenje danas. U segmentu „Po sumama i gorama“ savremene interpretacije antifasisticke borbe biće predstavljene kroz razlicite razgovore, koje će od 14 časova voditi Ana Panic, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Muzeja Jugoslavije. Tokom njih će se govoriti o ideji antifasizma, istoriji otpora fasizmu i partizanske vrednosti kolektivizma, solidarnosti, lojalnosti i ravnopravnosti.
Istoričar i kustos u Muzeju Vojvodine, Vojislav Martinov, koautor projekta „Stazama oslobođenja“, predstaviće knjigu i mape spomenika i lokacija vezanih za partizanski pokret i antifasisticku borbu na Fruškoj gori. Za posetioce će biti obezbeđeni i besplatan vodič sa mapama za dve pešačke i dve biciklističke rute. Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti, kustos i vizuelni umetnik, govoricće o svom radu „Mirko i Slavko – Illegal emotions… or another (outcast) Love Story“. Kroz foto performans Bjeličić rekreira ovaj strip kao fenomen pop kulture u Jugoslaviji, otvarajući pitanje emancipacije i seksualnosti u NOB.
Vizuelna umetnica i rediteljka Renata Poljak, autor je dugometražnog dokumentarnog filma „Šume šume“, koji će biti prikazan od 16 časova, a sastoji se od četiri glavne price, sa svedočenjima partizanki. Za 7. i 8. maj u 18 časova zakazane su dve tribine u okviru programa nazvanog „Jedan drugaciji svet“, zasnovanom na istoimenoj dokumentarnoj seriji o jugoslovenskom samoupravljanju. Uz projekcije epizoda „Gorki lek“ i „Gorane, da li me cujes?“, teme će biti ekonomsko i društveno nasledje socijalizma i njegovo mesto u današnjem društvu.
Ovaj dogadjaj predstavlja znacajan doprinos obeležavanju Dana pobede i podseća na važnost antifašizma u savremenom društvu, kao i na vrednosti koje su proistekle iz borbe protiv fašizma.
