Bivši šef Savezne UDBE, Zdravko Mustač, dobio je zadatak da likvidira dr Vojislava Šešelja, kako je sam lider radikala otkrio u intervjuu za Informer TV. Ovaj izuzetno ozbiljan navod izazvao je veliku pažnju javnosti i ponovo otvorio pitanje političkih obračuna iz prošlosti.
Šešelj je istakao da je podnosio krivične prijave protiv Staneta Dolanca, bivšeg visokog funkcionera u Jugoslaviji, opisujući njegovu povezanost s vojnim vođom Željkom Ražnatovićem, poznatijim kao Arkan. Prema njegovim rečima, Dolanc je Arkanu poklonio pištolj sa posvetom „Željku od Staneta“, a takođe je spomenuo i da je Arkan bio umešan u ubistva emigranata.
U razgovoru je Šešelj naveo da je sreo bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, Vojina Lukića, koga je UDBA stalno pratila. On je otkrio da je za obojicu bio zadužen čovek po imenu Glišić, koji je prvo radio za Lukića, a zatim je bio dodeljen i njemu. Šešelj je istakao da mu je Glišić bio koristan, ali da je kasnije saznao da je taj čovek zapravo bio agent UDBE.
Šešelj je podelio i svoja iskustva s pravnim sistemom, naglašavajući da je podneo tužbu protiv Staneta Dolanca zbog neovlašćenog otkrivanja sadržaja njegovog neobjavljenog teksta, što je dovelo do njegovog suđenja. Prema njegovim rečima, sudija Simić, koji je bio zadužen za njegov slučaj, bio je režimski ulizica i presudio je u njegovu ne korist. Ipak, Šešelj je brzo reagovao, šireći informacije o tužbi javnosti, što je, kako veruje, odvratilo potencijalne izvršitelje njegove likvidacije.
„Najvažnija je javnost i tako su morali da odustanu od moje likvidacije. Da sam bio likvidiran, svi bi znali da iza toga stoji Stane Dolanc“, rekao je Šešelj.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji raspravlja o političkim ubistvima i obračunima iz devedesetih godina, a mnogi se pitaju koliko su takvi događaji uticali na savremenu politiku. Šešelj, kao vođa radikala, i dalje ostaje kontroverzna figura, a njegovi komentari dodatno komplikuju ionako složene odnose unutar srpske političke scene.
S obzirom na to da je Šešelj poznat po svojim oštrim izjavama i često kontroverznim stavovima, njegovi navodi o likvidaciji i političkim intrigama iz prošlosti mogli bi ponovo pokrenuti rasprave o ulozi UDBE i drugih obaveštajnih agencija u političkim događajima tog perioda. Njegove tvrdnje takođe osvetljavaju mračnu stranu političkih sukoba u Jugoslaviji, gde su likvidacije i fizičko eliminisanje protivnika bile deo strategije za očuvanje vlasti.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava s izazovima u razumevanju svoje prošlosti, posebno u kontekstu rata devedesetih i tranzicije ka demokratiji. Mnogi analitičari smatraju da je važno istražiti i razjasniti sve aspekte tih događaja kako bi društvo moglo da se pomiri s prošlošću i izgradi bolju budućnost.
Reakcije na Šešeljeve tvrdnje su već počele da se pojavljuju, a mnogi se pitaju da li će nadležni organi reagovati na njegove navode ili će se situacija ponovo zaboraviti u moru drugih političkih pitanja. U svakom slučaju, tema političkih ubistava i pritisaka iz prošlosti ostaje aktuelna i izazovna za savremenu srpsku politiku.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će se otkriti više informacija o ulozi UDBE i drugih aktera tokom turbulentnih godina, kao i kako će javnost reagovati na nove informacije koje iznose politički lideri kao što je Šešelj.
