Gordon Rob (63) iz Midlotijana u Škotskoj doživeo je hemoragijski moždani udar, ali nije imao nijedan od tipičnih simptoma koji se obično dovode u vezu s ovim stanjem. Njegov jedini znak bio je iznenadni gubitak sposobnosti da čita. Kako je ispričao, vratio se iz bašte, skuvao čaj i pustio muziku, a zatim je uzeo telefon da proveri mejlove. Iako je mogao videti slova i znati ko mu piše, reči su mu postale besmislene.
Rob je pomislio da je umoran i nadao se da će se problem rešiti do jutra. Međutim, razgovor sa rođakom, čiji je suprug nedavno preminuo od iznenadnog moždanog udara, bio je presudan. Ona je insistirala da odmah odu u bolnicu, gde je potvrđena dijagnoza – hemoragijski moždani udar.
Hemoragijski moždani udar nastaje usled krvarenja u mozgu i čini oko 15% svih slučajeva moždanih udara. Ostali slučajevi su najčešće uzrokovani začepljenjem krvnog suda. Rob, koji je bio u dobroj fizičkoj kondiciji, istakao je da se oseća srećnim što nije imao teže posledice. Iako je bio svestan tipičnih simptoma, kod njega se nijedan nije pojavio, što je čak i studentima neurologije, koji su ga pregledali, delovalo izazovno.
„Da nisam potražio pomoć, hodao bih okolo sa tempiranom bombom u glavi“, rekao je Rob. Njegov slučaj ukazuje na važnost prepoznavanja manje poznatih simptoma koji mogu signalizirati ozbiljna zdravstvena stanja.
Danas Rob učestvuje u kliničkom istraživanju koje sprovodi University of Edinburgh. U okviru ovog istraživanja, naučnici ispituju efekte lekova kao što su aspirin ili klopidogrel, koji smanjuju zgrušavanje krvi, kako bi se utvrdilo da li mogu smanjiti rizik od novih moždanih i srčanih udara kod osoba koje su već preživele hemoragijski udar. Ova vrsta terapije se obično izbegava zbog straha od ponovnog krvarenja, ali ranija ispitivanja sugerišu da bi mogla biti bezbedna.
Profesor Rustam Al-Shahi Salman je istakao da su preliminarni rezultati istraživanja ohrabrujući i otvaraju nove mogućnosti za dalja istraživanja. Rob veruje da njegov doprinos istraživanju može pomoći drugima u budućnosti.
Dr Sonya Babu-Narayan iz British Heart Foundation naglašava da FAST test, koji uključuje prepoznavanje simptoma kao što su opušteno lice, slabost ruke i otežan govor, obuhvata najpoznatije znakove, ali da postoje i ređi simptomi, poput nemogućnosti razumevanja napisanih reči. Njena poruka je jasna: ako osetite da nešto nije u redu, bez obzira na to koliko simptom delovao čudno ili bezazleno, potražite pomoć odmah. U slučaju moždanog udara, svaka minuta može biti presudna.
Robov slučaj služi kao upozorenje svima da se ne oslanjaju samo na uobičajene simptome. Ponekad, manje očigledni znaci mogu biti znak ozbiljnog stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Zbog toga je važno biti svestan svog zdravlja i slušati signale koje telo šalje.
Upravo ovakvi primeri kao što je Robov pomažu u širenju svesti o mogućim simptomima moždanog udara i važnosti brze reakcije. Njegova priča podseća na to koliko je važno biti oprezan i proaktivan kada je reč o zdravlju, jer pravovremena intervencija može značiti razliku između života i smrti.
