Mustafa Mehmedović, poznat kao Muja Cipela, jedini je preostali čistač cipela u Beogradu, koji se već 41 godinu bavi ovim zanatom. Ovaj posao, koji polako izumire, omogućava mu da se susreće sa brojnim poznatim ličnostima iz sveta umetnosti, politike i muzike. Kako kaže, kroz svoj rad upoznao je mnoge glumce i pevače, a nikada nije imao lošu priču o njima.
Muja je započeo svoj put kao čistač cipela 15. septembra 1985. godine. Iako je po struci električar, nikada se nije pronašao u tom poslu. U razgovoru za „Blic“, Muja objašnjava da je ljubav prema čišćenju obuće pronašao još u mladosti, radeći s ocem u radnji za čišćenje cipela. Danas, na uglu Francuske, Kolarčeve i Makedonske, možete ga zateći svakog radnog dana do 16 sati, a vikendom do 14 sati.
Muja je ponosan na svoj zanat, iako je, kako kaže, situacija mnogo drugačija nego pre. Nekada su se redovi formirali ispred njegovog mesta rada, dok danas jedva da dnevno očisti dva ili tri para cipela. Ipak, uspeo je da od ovog posla obezbedi sigurnu budućnost za svoju porodicu, odškolovao decu i zaradio dovoljno da živi samostalno.
Tokom leta, posao mu opada, jer ljudi prebacuju na laganiju obuću poput sandala i papuča. Muja je svestan promena u svetu obuće i u načinu na koji se cipele održavaju. On koristi samo najkvalitetnije preparate, ističući da su mnogi proizvodi dostupni na tržištu štetni za cipele. „Svi koji dođu mogu da budu sigurni da će njihove cipele biti dobro očišćene i zaštićene“, dodaje Muja.
Njegov životni put nije bio lak, ali je Muja uvek bio optimističan. Posao čistača cipela omogućio mu je da se oseća slobodno i samostalno, a ujedno i da zadrži tradicionalni zanat koji polako nestaje. „Nema više pravih čistača cipela“, kaže on, naglašavajući da je postao jedini preostali u Beogradu.
Muja je tokom svoje karijere imao priliku da se upozna sa mnogim poznatim ličnostima. Seća se Pavla Vuisića, koji je redovno dolazio kod njegovog oca, kao i mnogih drugih umetnika. „Pokojni Aleksandar Tijanić bio je stalna mušterija“, priseća se Muja, dodajući da su mu vozači donosili cipele na čišćenje. Čuveni pevač Mile Bogdanović takođe je bio redovan gost, a njegova prisutnost je uvek mirisala na parfem „Bugarska ruža“.
Jedna od najzanimljivijih anegdota iz Mujačkog iskustva odnosi se na Đorđa Marjanovića. „Kada je Đorđe dolazio po svoje očišćene cipele, desila se smešna situacija. Zima je bila, a ja sam trebao očistiti sneg ispred radnje. Obuo sam njegove cipele, koje su se malo ukvasile, a kada je došao po njih, bio je veliki problem“, smeje se Muja dok prepričava ovu situaciju.
Iako se približava penziji, Muja se još uvek ne oseća spremnim da se povuče. „Ove godine sam trebao da se penzionišem, ali nemam godina starosti. Sledeće godine ću videti da li ću se penzionisati, ili ću još koju godinu ostati na ulici“, objašnjava on. Njegov zanat, iako je u opadanju, i dalje mu pruža zadovoljstvo i osećaj postignuća.
Muja Cipela ostaje simbol tradicije i zanatstva u Beogradu, a njegov rad podseća na vrednost ručno obavljenog posla u svetu koji se sve više oslanja na brze i moderne alternative. Njegova posvećenost i ljubav prema poslu čistača cipela ne samo da očuvaju ovaj zanat, već i zadržavaju duh Beograda živim.
