Aranka Nađ, mlada samohrana majka iz Bačke Topole, doživela je strašnu tragediju 10. avgusta prošle godine, kada je izgubila svoju ćerku Anastasiju, samo mesec i po dana nakon njenog rođenja. Tragedija se dogodila dok je beba spavala pored nje, a uzrok smrti do danas nije otkriven. Aranka, koja je do tada bila najsrećnija žena na svetu, suočila se sa neizmernom tugom i šokom.
Pre nego što je postala majka, Aranka je prolazila kroz teške trenutke, uključujući i razvod od oca deteta. Ipak, radovala se dolasku svoje ćerke, a trudnoća je bila uredna do samog kraja. Anastasija je rođena zdrava, ali je nakon nekoliko dana provela u inkubatoru zbog malog gubitka težine. Njena majka je bila posvećena i brinula se o njoj, uživajući u svakom trenutku majčinstva.
Tragedija se dogodila u jutarnjim satima 10. avgusta kada je Aranka normalno nahranila bebu u 3 ujutru. Probudila se oko pet sati, ali nije mogla da probudi Anastasiju. Panika je počela da raste kada je primetila da su bebine ruke i noge hladne. U tom trenutku, shvatila je da beba ne diše. Pozvala je hitnu pomoć, ali su joj rekli da ne mogu doći, pa je pozvala komšiju koji joj je pomogao da stigne do bolnice.
U bolnici su pokušali da reanimiraju Anastasiju, ali je lekar ubrzo saopštio Aranki da je njena ćerka umrla. U tom trenutku, Aranka je doživela dubok šok i bol, ne znajući kako da se nosi sa gubitkom. Njena ćerka, koju je toliko želela, napustila je ovaj svet, a ona je ostala bez reči i bez nade.
Aranka se seća dana sahrane kada je tražila da vidi svoju ćerku poslednji put. Dala je Anastasiji haljinicu koju je kupila za krštenje, dok je istovremeno pripremala sve za sahranu. Na dan sahrane, uprkos molbama svog bratanaca, otvorila je kovčeg da bi još jednom videla svoju ćerku. Izgledala je kao da spava, a Aranka je kroz jecaje shvatila da je to bio njen poslednji trenutak sa Anastasijom.
Nakon tragedije, Aranka se suočila sa svakodnevnim izazovima. Njena rutina se drastično promenila, a ona se osećala kao da je izgubila deo sebe. Pokušavala je da se nosi s tugom, ali svaki dan se suočavala s istim pitanjima: „Zašto se ovo dogodilo?“ i „Ko je kriv za smrt mog deteta?“ Obdukcija nije pokazala jasne uzroke, a lekari su joj rekli da je reč o „smrti u kolevci“. Aranka nije mogla da prihvati ovu dijagnozu, smatrajući da zdrava deca ne umiru bez razloga.
U potrazi za odgovorima, Aranka je kontaktirala lekare i policiju, ali nije dobila zadovoljavanje odgovore. Osim toga, suočila se s neosetljivošću okoline, koja joj je govorila da je mlada i da može imati drugo dete. Međutim, Aranka je znala da nijedno drugo dete ne može zameniti Anastasiju i da će zauvek nositi bol njenog gubitka.
Aranka se i dalje bori sa tugom, svesna da je njen život zauvek promenjen. Ona se nada da će jednog dana pronaći mir i odgovore na svoja pitanja, ali za sada ostaje zarobljena u bolnom sećanju na svoj najveći gubitak.
