U Srbiji se ove godine gotovo u potpunosti očekuje gubitak roda domaće kajsije, s obzirom na to da je prolećni mraz uništio više od 90 odsto ovog voća. Voćari su se suočili sa sličnim problemima i kod trešanja, čiji je skoro celokupan rod ranih sorti stradao. Osim kajsije i trešnje, štete su zabeležene i kod krušaka, šljiva i jabuka.
U poslednjim danima, dodatne komplikacije za voćare donela su kišna vremena koja pogoduje razvoju bakterioza. Iako je godina počela loše, stručnjaci savetuju voćarima da zaštite svoje voćke kako bi očuvali njihovo zdravlje i rodni potencijal za naredne sezone.
Danilo Vešović, voćar iz Zrenjanina, ističe da su višnje, kajsije i breskve potpuno propale, dok su ostale vrste voća, poput šljive i jabuka, pretrpele manja oštećenja. „Imali smo toplu jesen, biljke nisu dobro ušle u zimu, a zatim su usledili prolećni mrazevi. Posle toga, kiše donose bolesti. Prskanja su postala učestalija, što poskupljuje proizvodnju. U ovom trenutku je nerentabilno baviti se voćarstvom, a problem je i radna snaga“, kaže Vešović.
Stručnjaci naglašavaju da su posledice niskih temperatura posebno vidljive u voćnjacima smeštenim na otvorenom, van naseljenih mesta, gde voćke nemaju zaštitu od vetra. Kajsija, kao jedna od prvih voćki koja cveta, pretrpela je velike gubitke. Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin objašnjava da su mnogi proizvođači, suočeni sa smrznutim cvetovima, smanjili ili potpuno izostavili hemijske tretmane, što može dovesti do daljih problema sa bolestima i štetočinama.
U zasadima višnje i trešnje, čak 50 do 70 procenata cvetova je izmrzlo, dok je u nekim oblastima izmrzavanje bilo i veće. Ipak, prema rečima Sinđića, postoje lokacije gde će voćari imati zadovoljavajući rod višnje. Različite sorte šljiva imaju različite periode cvetanja, što utiče na nivo štete koju su pretrpele od mraza.
Od svih voćnih vrsta, jabuka je prošla najbolje ove godine, s obzirom da se očekuje da će i manji broj cvetova biti dovoljan za punu rodnost. Stručnjaci ističu da, bez obzira na izostanak roda, voćke moraju biti zaštićene kako bi se očuvala lisna masa i sprečila retrovegetacija na jesen.
Ove godine, štete od mraza su prema rečima stručnjaka najveće u poslednjih nekoliko decenija. „Poslednjih 20 godina ne pamtim ovakve štete, posebno kod kajsije. Ova godina je verovatno najgora posle 1998. godine“, naglašava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji, dodatne štete su prouzrokovane gradom. Pojava bakterioza u narednom periodu može dodatno otežati situaciju voćarima. U ovom trenutku, stručnjaci preporučuju prilagođavanje sorti agrometeorološkim uslovima i ulaganje u sisteme zaštite od mraza kako bi se ublažili efekti ovakvih klimatskih problema u budućnosti.
