Vesna Vulović, mlada stjuardesa, postala je svetska rekorderka u preživljavanju slobodnog pada bez padobrana kada je preživela stravičnu avionsku nesreću 26. januara 1972. godine. U toj nesreći, JAT-ov avion DC-9 srušio se sa visine od 10.160 metara, a poginulo je svih 22 putnika i pet članova posade. Vesna je jedina preživela, a njen put do oporavka bio je dug i težak.
Sva misterioznost ove nesreće dodatno je pojačana činjenicom da se 22-godišnja Vesna, koja je u to vreme radila kao stjuardesa, ukrcala na let greškom, umesto svoje koleginice istog imena. Avion je eksplodirao iznad Češke Kamenice, a Vesna se nalazila u repu letelice kada je došlo do katastrofe. Iako su joj dijagnostikovali ozbiljne povrede, uključujući frakturu lobanje i prelome nogu, ona je uspela da preživi.
Vesna je provela 27 dana u komi, a nakon toga je bila privremeno paralizovana od struka nadole. Nakon 16 meseci rehabilitacije, vratila se na posao u JAT-u, ali više nije radila kao stjuardesa. Njena priča izazvala je veliko interesovanje, ali ona je godinama odbijala da govori o nesreći. Tek četiri decenije kasnije, pristala je na intervju za dansku državnu televiziju, kazavši da se seća nesreće i dramatičnih trenutaka.
Istraga povodom nesreće vođena je više puta, ali uzroci su ostali nejasni. Prva komisija je ustanovila da se avion raspao na visini od oko 10.000 metara, ali bez preciznog objašnjenja. Naknadno je potvrđeno da nije bilo sudara sa drugim avionom, niti su vremenski uslovi uticali na nesreću. Ipak, sumnje su se pojavile da je u avionu mogla biti podmetnuta bomba.
Prema nekim izvorima, JAT-ov avion eksplodirao je tokom leta između Kopenhagena i Zagreba, a vlasti su odmah posumnjale na mogući teroristički napad. Iako su jugoslovenske vlasti sumnjale u hrvatske nacionaliste, zvanična istraga nikada nije potvrđena. Međutim, nedavno istraživanje švedskog novinara Tončija Percana otkrilo je da su ekstremističke organizacije sa hrvatskim korenima bile umešane u podmetanje bombe.
Osim teorije o terorističkom napadu, pojavile su se i druge teorije koje sugerišu da je avion mogao biti greškom oboren tokom vojnih vežbi u Češkoj ili da je pogođen zalutalim projektilom protivvazdušne odbrane. Neki istraživači su čak tvrdili da je avion bio na mnogo manjoj visini u trenutku pada, što bi moglo dovesti u pitanje Vesnin rekord.
Vesna Vulović nikada nije želela da komentariše ove teorije i preminula je u decembru 2016. godine, ostavljajući mnoga pitanja o ovoj misterioznoj nesreći bez odgovora. Njena priča, iako dramatična, nosi sa sobom i brojne nejasnoće, koje i dalje intrigiraju javnost i stručnjake.
Nakon svih ovih godina, nesreća se i dalje proučava, a Vesna Vulović ostaje simbol izdržljivosti i snage. Njena nesreća i preživljavanje postali su predmet istraživanja i razgovora, ostavljajući dubok trag kako u avijaciji, tako i u društvenoj svesti. Vesna je, na neki način, postala heroj, a njena priča ostaje inspiracija mnogima koji se suočavaju sa životnim izazovima.
