U tenisu, gde je svaki potez igrača pod budnim okom javnosti, teniseri i teniserke postaju žrtve stalnog nadzora. Organizatori turnira nastoje da svaki korak sportista predstave kao senzaciju, što je izazvalo nezadovoljstvo među igračima. U tom kontekstu, Hamad Međedović i Novak Đoković su se priključili kritici ovog fenomena.
Povod za ovu raspravu bio je trenutak kada je Koko Gof, kao treći nosilac na turniru, eliminisana od strane Uzbekistanke Kamile Rahimove. U pokušaju da obuzda svoje frustracije, Gof je pronašla skriveno mesto na stadionu, gde je polomila svoj reket, misleći da je ne snimaju kamere. Međutim, njena reakcija je ubrzo postala viralna na društvenim mrežama, što je dodatno pojačalo pritisak na igrače da se ponašaju u skladu s očekivanjima javnosti.
Na ATP turniru u Monpeljeu, Hamad Međedović se suočio sa Švajcarcem Stanom Vavrinkom, a tokom meča je zatražio od kamermana da se pomeri kako bi mogao da se fokusira na igru. „Možete li da se pomerite, molim vas? Možete li da pomerite kameru?“ upitao je on, izražavajući potrebu za privatnošću u trenutku kada se borio sa svojom nemoći na terenu.
Ovo nije prvi put da teniseri ističu problem prekomernog nadzora. Novak Đoković je tokom Australijan opena izrazio svoje iznenađenje što se kamere ne isključuju ni u tuš kabinama, naglašavajući potrebu za privatnošću: „Ponekad jednostavno želite da se opustite, da budete svoji, u smislu da uradite nešto što ne želite da javnost vidi.“ Njegovo mišljenje deli i Džesika Pegula, koja je komentarisala kako je Koko Gof razbila reket i pitala se zašto igračice ne mogu imati trenutke privatnosti.
Džesika je dodala: „Moramo da zaustavimo snimanje na svakom koraku, ovo je ludilo.“ Ove reči su odjeknule u teniskom svetu, dajući glas mnogim igračima koji se osećaju pod pritiskom da se ponašaju prema očekivanjima publike.
Jedna od najistaknutijih teniserki današnjice, Iga Švjontek, izjavila je: „Da li smo mi teniseri i teniserke ili životinje u zoološkom vrtu? Hoće li nas posmatrati i dok vršimo nuždu?“ Ova brutalna poruka ukazuje na ozbiljnost problema i potrebu za privatnošću u sportu koji često izgleda kao da gubi svoju ljudsku dimenziju.
S obzirom na sve veći pritisak na igrače da se ponašaju na određeni način, ostaje pitanje kako će ATP i VTA reagovati na ove zahteve za smanjenje nadzora. Da li će slušati glasove svojih članova i omogućiti im da imaju više privatnosti?
U svetu koji postaje sve više digitalizovan i u kojem su društvene mreže postale platforme za instant reakcije, teniseri se suočavaju s izazovima koji prevazilaze samu igru. Potrebno je pronaći ravnotežu između interesa javnosti i prava sportista na privatnost – pitanje koje postaje sve važnije u savremenom tenisu.
Ova situacija takođe otvara diskusiju o etici u sportu i granicama koje bi trebalo postaviti kako bi se zaštitila ljudska prava sportista. Hoće li i dalje biti previđeni ili će se naći rešenje koje će zadovoljiti i organizatore i igrače? Ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – teniseri i teniserke zaslužuju pravo na trenutke privatnosti, baš kao i svi drugi ljudi.
