Bila je 1817. godina. Ljudi su i dalje radili bukvalno od jutra do mraka, šest dana nedeljno. Tada se pojavio Robert Oven, preteča modernih ideja o radnom vremenu i uslovima. Oven je predložio skraćivanje radnog dana sa 17 na 10 sati, uz dva sata pauze za obroke. Njegovi zahtevi su se odnosili i na zabranu rada dece mlađe od 10 godina, kao i na bolju organizaciju čuvanja i obrazovanja dece. Oven je pokrenuo kampanju sa sloganom „8 sati rada, 8 sati rekreacije, 8 sati sna!“, koja je postala simbol borbe za prava radnika.
Iako su njegovi zahtevi naišli na otpor vlasnika fabrika, postepeno je došlo do promena. Godine 1847. većina je prihvatila zabranu angažovanja dece mlađe od 10 godina, ali je prošlo još 40 godina dok britanski „Trades Union Congress“ nije usvojio ideju osmočasovnog radnog vremena. Ove promene su se dogodile u kontekstu industrijske revolucije, koja je donela nove izazove i prilike za radnike.
Danas, uprkos napretku koji je postignut, mnoge kompanije i dalje održavaju osmočasovno radno vreme, iako se pandemija COVID-19 pokazala kao katalizator za promene u radnim uslovima. Mnoge firme su usvojile fleksibilnije modele rada, omogućavajući zaposlenima da biraju kada i gde će raditi. Ipak, osmočasovno radno vreme ostaje standard u mnogim industrijama.
U Švedskoj je 2020. godine uvedena inovacija u vidu skraćenog radnog dana od šest sati, što je izazvalo interesovanje širom sveta. Ovaj model podrazumeva rad od 9 do 15 časova, što omogućava radnicima da imaju više vremena za privatni život. Mnogi radnici sanjaju o tome da imaju dovoljno vremena za sve obaveze, uključujući doručak, šetnju sa decom ili ljubimcima i vežbanje. Međutim, stvarnost je često drugačija, a radnici se suočavaju sa stresom i pritiscima koji dolaze sa dugim radnim danima.
Osmočasovno radno vreme je nekada bilo privilegija i rezultat dugotrajne borbe radnika. Pre više od dva veka, radnici su se borili za osnovna prava i bolji kvalitet života. Danas, iako je situacija znatno bolja nego tada, postoje nove dileme u vezi sa budućnošću rada. Da li će tehnologija, poput automatskih mašina i veštačke inteligencije, zameniti ljude na radnom mestu? Ova pitanja su izuzetno važna u kontekstu brze digitalizacije i promene na tržištu rada.
U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, postoje inicijative koje se bave pitanjima zaposlenosti i prava radnika. Na primer, u nekim gradovima su uvedene nagrade za vakcinisane radnike, dok su nevakcinisani suočeni sa sankcijama. Ove mere su deo širih napora da se zaštiti javno zdravlje, ali i da se obezbedi kontinuitet poslovanja.
S obzirom na sve ove promene, važno je postavljati pitanja o budućem obliku rada. Mnogi se pitaju da li će radnici i dalje imati priliku da se bore za svoja prava ili će se suočiti sa sve većim pritiscima i nesigurnostima. Fleksibilnost rada donosi nove mogućnosti, ali i izazove koje treba savladati. Radnici se suočavaju sa potrebom da se prilagode novim uslovima, dok istovremeno nastoje očuvati ravnotežu između posla i privatnog života.
U svetu koji se brzo menja, važno je ne zaboraviti na lekcije iz prošlosti. Borba za prava radnika nije završena, a potreba za fer i humanim uslovima rada ostaje ključna. Kako se razvijaju nove tehnologije i radni modeli, važno je osigurati da ljudska prava i dostojanstvo ostanu u središtu svih diskusija o budućnosti rada.
