Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (IRMCT) nalazio se u centru kritika nakon što je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila da je ovaj organ nasledio antisrpski pristup i dvostruke standarde od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Tokom brifinga za novinare, Zaharova je istakla da je na nedavnom zasedanju Saveta bezbednosti UN traženo od IRMCT-a da se pripremi za završetak svojih aktivnosti do sledećeg pregleda njegovog rada od strane Saveta bezbednosti.
Zaharova je ukazala na to da je period postojanja IRMCT-a, koji se bavi pitanjima preostalim nakon zatvaranja ICTY-a i Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, očigledno predugačak. Ona je naglasila da je mehanizam nasleđivao antisrpski pristup, kao i da ne može efikasno da obavlja nadzor nad izvršenjem presuda. Prema njenim rečima, u portfoliju ove strukture više nema sudskih procesa koji se bave jugoslovenskom tematikom, što dodatno ukazuje na njenu neefikasnost.
Aktivnosti IRMCT-a, kako je navela Zaharova, govore o naporima da se birokratski produži njegovo postojanje. U poslednjem izveštaju o radu mehanizma, koji pokriva period od 15. maja do 15. novembra 2025. godine, ne postoje konkretne mere i rokovi za završetak rada. Umesto toga, izveštaj naglašava navodni dugoročni karakter funkcija, posebno u vezi sa nadzorom nad izvršenjem presuda, sve do 2040. godine.
Zaharova je takođe podsetila da je Rusija već prestala da izdvaja sredstva za ovaj mehanizam i podsetila na memorandum koji je potpisao bivši predsednik SAD Donald Tramp, a koji takođe predviđa izlazak iz IRMCT-a. U zaključku, pozvala je druge države da prekinu finansiranje ove strukture, naglašavajući da bi to bio važan korak ka okončanju onoga što smatraju nepravednim pristupom u međunarodnom pravosudnom sistemu.
Ove izjave su izazvale različite reakcije i u Rusiji i u međunarodnoj zajednici, gde se postavlja pitanje uloge međunarodnih pravosudnih mehanizama u rešavanju ratnih zločina i očuvanju pravde. Kritike upućene IRMCT-u sežu do samog njegovog osnivanja, kada su mnogi tvrdili da su postupci i presude bili pristrasni, posebno prema Srbima, dok su drugi akteri sukoba bili manje strogo procesuirani.
U ovom kontekstu, odražava se širi problem povjerenja u međunarodne institucije i njihovu sposobnost da deluju nepristrasno i pravedno. Mnogi smatraju da IRMCT nije uspeo da ispuni očekivanja kada je u pitanju pravičnost i odgovornost, posebno u svetlu složenih istorijskih i političkih okolnosti koje su oblikovale sukobe na Balkanu.
Zaharova je, govoreći o budućnosti IRMCT-a, ukazala na potrebu za preispitivanjem njegovog postojanja i funkcionalnosti, naglašavajući da je važno da međunarodne institucije budu u skladu sa principima pravičnosti i ravnoteže. Njena izjava je deo šireg narativa o potrebi za reformom međunarodnog pravosudnog sistema, kako bi se osiguralo da se svi akteri tretiraju ravnomerno i sa poštovanjem prema pravima i dostojanstvu.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno sa obzirom na predstojeće preglede rada IRMCT-a i eventualne promene u međunarodnim odnosima i finansiranju ovog mehanizma. Očekuje se da će Rusija nastaviti da se protivi postojanju IRMCT-a u njegovom trenutnom obliku, dok će druge države imati različite stavove, što može dovesti do daljih tenzija u međunarodnim odnosima.
Ova situacija takođe otvara vrata za diskusiju o budućnosti međunarodnog pravosuđa i njegovoj ulozi u očuvanju mira i pravde u svetu, što je ključno pitanje za sve zemlje koje su bile pogođene sukobima.
