U poslednje vreme, situacija u Pojasu Gaze postaje sve napetija, a američki predsednik Donald Tramp je izneo ozbiljne pretnje protiv Hamasa, govoreći o mogućem vojnom delovanju ukoliko ta grupa nastavi sa ubijanjem ljudi. U objavi na društvenoj mreži „Truth Social“, Tramp je naglasio da bi, ukoliko Hamas ne prestane sa nasiljem, Sjedinjene Američke Države možda bile primorane da intervenišu vojnim putem. Njegova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija u regionu i optužbi protiv Hamasa za masovna pogubljenja i unutrašnje sukobe.
Tramp je istakao da bi, ukoliko Hamas nastavi sa svojim delovanjem, SAD morale da preduzmu drastične mere. „Ako Hamas nastavi da ubija ljude u Gazi, što nije bio sporazum, nećemo imati drugog izbora nego da uđemo i pobijemo ih“, rekao je Tramp, pokazujući da se situacija u Pojasu Gaze smatra ozbiljnim bezbednosnim pitanjem ne samo za region, već i za međunarodnu zajednicu.
Ova izjava se može sagledati kao nastavak Trampove čvrste politike prema terorističkim grupama, s obzirom na to da je ranije uporedio delovanje Hamasa sa operacijama koje su usmerene na suzbijanje kriminala. „Zaista su eliminisali nekoliko bandi koje su bile veoma loše. Ubili su nekoliko članova bandi. To me nije mnogo uznemirilo, da budem iskren“, rekao je Tramp, aludirajući na svoje viđenje borbe protiv kriminala i nasilja.
U međuvremenu, situacija na terenu se pogoršava. Prema izveštajima, Hamas je optužen za masovna pogubljenja i sukobe sa rivalnim klanovima u Gazi. U sukobima između snaga bezbednosti Hamasa i naoružanih članova lokalnog klana Dugmuš, u nedelju je poginulo oko 30 ljudi, što ukazuje na to da su unutrašnji sukobi u Gazi postali veoma nasilni. Ovi događaji dodatno komplikuju već napetu situaciju u regionu.
Trampove pretnje o mogućem vojnim delovanju dolaze u vreme kada je međunarodna zajednica zabrinuta zbog humanitarne krize koja se pogoršava u Gazi. Pojase Gaze već godinama trpi zbog blokade i sukoba, a stanovništvo se suočava sa teškim uslovima života, uključujući nedostatak osnovnih potrepština i medicinske pomoći. Međutim, Trampova administracija se čini odlučnom da preduzme mere protiv onih koje smatra odgovornim za nasilje.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da američka spoljna politika prema Bliskom Istoku često zavisi od trenutnih bezbednosnih pretnji i unutrašnjih dinamika. Trampova izjava o mogućem vojnom udaru na Venecuelu takođe ukazuje na njegovu spremnost da koristi vojnu silu u rešavanju problema, a ne samo diplomatske metode. „Ne želim da otkrivam tačno, ali razmatramo kopno“, rekao je Tramp, čime je dodatno pojačao osećaj neizvesnosti u vezi sa njegovim pristupom međunarodnim krizama.
Ove pretnje i najave o vojnom delovanju ukazuju na to da je američka administracija spremna da preuzme aktivniju ulogu u rešavanju krize u Pojasu Gaze, ali i na širem planu. Međutim, takve akcije često dolaze s velikim rizikom od eskalacije sukoba i dodatnog stradanja civila, što bi moglo imati dugoročne posledice po stabilnost regiona.
U ovoj situaciji, važno je da međunarodna zajednica deluje zajedno kako bi se pronašlo mirno rešenje koje bi moglo smanjiti nasilje i pomoći ljudima koji pate usled sukoba. Trampove pretnje o vojnim intervencijama mogu doneti kratkoročne rezultate, ali dugoročno rešenje zahteva dijalog i saradnju svih strana uključenih u sukob.
