U Čortanovcima, ispred Vile Stanković, održava se festival „Novi tvrđava teatar“ pod sloganom „Ne ućutkujte Sokrata“. Festival traje do 2. septembra i obuhvata pet predstava iz Srbije i regiona koje su u takmičarskom programu. Umetnička direktorka festivala, Vida Ognjenović, odabrala je dela zasnovana na klasicima kao što su Čehov i Dostojevski, ali i savremenicima poput Hauarda Brentona, Duška Kovačevića i Mini Milošević.
U razgovoru o ovogodišnjoj selekciji, Ognjenović ističe da je festival organizovan uprkos nedostatku finansijskih sredstava, ne samo od strane Republike, već i od Pokrajine i Grada Novog Sada. Festival se tako odvija na dugovima, ali ona se ne žali jer je publika pokazala veliku podršku. Osnovni kriterijum za izbor predstava bio je kvalitet.
Iako je festival imao ambiciozan plan, Ognjenović žali što nisu mogli dovesti sve željene predstave, poput „Avenije ljubavi“ iz Tbilisija, koja se izvodi na ruskom jeziku. Festival je ove godine posvećen studentima, a otvorila ga je studentkinja novosadske Akademije umetnosti, Dunja Mikić. Na repertoaru su i predstave u izvođenju studenata Fakulteta savremene umetnosti iz Beograda, među kojima se izdvaja „Profesionalac“ Duška Kovačevića.
Jedna od predstava koja će se izvesti je „Tesla“, rađena prema tekstu Mine Milošević i u režiji Ivana Baletića. Ognjenović se osvrće na Antuna Kojovića, istaknutog kulturnog radnika koji je doprinosio kulturnom životu Budve, i koji je bio poznat po svojim javnim stavovima o evropskim idejama. Kojović je bio gorljivi sledbenik francuske revolucije i zalagao se za promene u društvu, što ga čini značajnom ličnošću.
Ognjenović se takođe osvrće na temu Tesle, naglašavajući da je on neiscrpna inspiracija za mnoge pisce. Njeno delo „Natpop Kojović“ takođe se bavi ovom istorijskom ličnošću, koja je imala značajnu ulogu u širenju obrazovanja i kulture u svom vremenu. Kojović je bio učitelj Stefana Mitrova Ljubiše, koji je zahvaljujući njemu počeo da piše na srpskom jeziku.
Kao kulturna figura, Kojović je imao izuzetan uticaj na mlade generacije i širio ideje ekumenizma. Ognjenović ukazuje na to da su nekadašnji intelektualci, koji su sticali znanje u inostranstvu, često se vraćali u svoju zemlju kako bi podelili to znanje. U savremenom društvu, ona primećuje da je moć često u novcu, a ne u znanju, što menja dinamiku kulturne scene.
U vezi sa festivalima, Ognjenović izražava zabrinutost zbog trenutne situacije u kulturi u Srbiji, gde se suočavaju sa finansijskim problemima. Mnogi festivali, uključujući Sterijino pozorje i Šekspir fest, su ostali bez potrebnih sredstava. Ognjenović smatra da se u ovoj situaciji vrši diktatura nad kulturom, gde se politička isključivost odražava na kulturno delovanje.
Međunarodna organizacija PEN takođe se suočava sa sličnim izazovima, jer su im sredstva za programe drastično smanjena. Ognjenović smatra da je trenutni odnos prema kulturi nikada gori, naglašavajući potrebu za odgovornošću prema kulturnom nasleđu.
Festival „Novi tvrđava teatar“ nastavlja da okuplja publiku, uprkos teškim uslovima, pokazujući da kultura i umetnost i dalje imaju značajnu ulogu u društvu. Ognjenović i njen tim nastavljaju da rade na očuvanju i promociji umetnosti u Srbiji, uprkos izazovima s kojima se suočavaju.
