Kada osoba umre, ostaje njena zaostavština, koja obuhvata prava, obaveze i stvari koje čine imovinu ostavioca. U naslednom pravu, imovina se posmatra kao sve što ima ekonomsku vrednost i može preći na naslednike. Zaostavština uključuje i dugove, a zakon jasno definiše šta može biti predmet nasledstva. Najčešći oblici imovine koji se nasleđuju su nepokretnosti, novac, prava na određene naknade, zlato i umetnine.
Nepokretnosti su najvredniji deo zaostavštine i obuhvataju kuće, stanove, vikendice, poslovne prostore i zemljišta. Samo pravno priznate nepokretnosti mogu se naslediti. Legalne nepokretnosti, koje su upisane u katastar na ime ostavioca, ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća. Nelegalne građevine, koje nemaju građevinsku dozvolu, ne mogu se upisati u katastar, ali se mogu naslediti kao faktička imovina uz određena ograničenja. Objekti koji su u postupku legalizacije takođe se mogu naslediti, ali naslednici preuzimaju i odgovornost za nastavak postupka legalizacije.
Gotovina i novac na bankovnom računu takođe su važan deo zaostavštine. Novac se nasleđuje u dve osnovne forme: gotovina koju ostavilac ima u trenutku smrti i novac na bankovnom računu. Banka blokira račun u trenutku smrti, a naslednici mogu podići sredstva tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Penzije se ne nasleđuju direktno, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja, kao što su neisplaćena penzija za mesec smrti, koja ulazi u ostavinu.
Zlato i umetnine su takođe deo pokretne imovine i ulaze u zaostavštinu. Zlato, zlatnici, poluge i nakit vrednuju se po tržišnoj ceni, dok umetnine kao što su slike i skulpture često zahtevaju veštačenje radi procene autentičnosti i vrednosti. Problemi mogu nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovih vrednih predmeta, pa je preporučljivo napraviti detaljan popis zaostavštine.
Osiguranje, posebno životno osiguranje, ima specifična pravila. Ako je korisnik osiguranja naveden u polisi, sredstva ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju tom licu. Ukoliko korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu. Što se tiče imovinskih osiguranja, naslednici mogu obnoviti ili raskinuti polisu kao novi vlasnici imovine.
Akcije i udeli u preduzećima mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako su pravilno upisani na ime ostavioca. Akcije stečene kroz privatizaciju ili kao besplatne akcije ulaze u zaostavštinu. Naslednici mogu zadržati akcije, preneti ih ili prodati u skladu sa važećim propisima. Međutim, važno je napomenuti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski, jer većina njih posluje u državnom vlasništvu, a radni odnos ne stvara pravo vlasništva nad akcijama.
U slučaju nejasnoća o postojanju akcija, naslednici mogu tražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili predložiti razjašnjenje tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu biti deo ostavinske mase.
Nasleđivanje imovine je složen proces, a pravni status konkretnih dobara može značajno uticati na prava naslednika. Zbog toga je pravna pomoć u ostavinskom postupku od velike važnosti, kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.
Kao zaključak, nasleđivanje imovine zahteva temeljnu analizu svih aspekata zaostavštine, uključujući nepokretnosti, gotovinu, penzije, zlato, umetnine, osiguranje i akcije. Uzimajući u obzir sve navedeno, naslednici bi trebali biti dobro informisani i, po potrebi, konsultovati stručnjake kako bi osigurali da se njihova prava pravilno zaštite i da proces nasleđivanja prođe što je moguće glatko.
