Mladić S.M. (26), osumnjičen da je zlostavljao svoju poznanicu D.Š. (32) 9. januara, pušten je da se brani sa slobode, uz određenu meru zabrane prilaska žrtvi. Prema izvorima bliskim istrazi, D.Š. je prijavila policiji da ju je S.M. zlostavljao u njegovom stanu u Beogradu, gde je, kako su pokazali medicinski pregledi, zadobila povrede po glavi i telu, uključujući frakturu nosa.
Incident se odigrao 9. januara ujutru i trajao je nekoliko sati. D.Š. je, kako se navodi, dovela S.M. sa kućne žurke na kojoj su ostali do ranih jutarnjih sati. Kada je došla u njegov stan, S.M. ju je pozvao na piće, tvrdeći da su unutra njegova sestra i zet koje ona poznaje. Međutim, po dolasku u stan, D.Š. je otkrila da nije bilo nikoga, a S.M. je odmah zaključao vrata.
Prema njenim rečima, zlostavljanje je počelo kada je S.M. pokušao da joj skine pantalone, a kada se ona odgurnula, usledio je niz brutalnih napada. D.Š. je prijavila da ju je udarao pesnicom po glavi, a čak joj je i svojom glavom udario u glavu. Osumnjičeni je pretio da će pozvati „ortake iz kraja“ i nasilno joj oteo telefon kada je pokušala da pozove policiju. U napadu je S.M. koristio nož i pretnje smrću, a takođe je koristio i suzavac, prskajući ga D.Š. u oči.
Nakon što je D.Š. prijavila zlostavljanje, dežurni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je dao nalog za hapšenje osumnjičenog. Iako je policija uhvatila S.M. i predložila pritvor, sud je odlučio da odbije ovaj predlog i umesto toga mu je odredio meru zabrane prilaska žrtvi.
Ovaj slučaj ukazuje na sveprisutni problem nasilja nad ženama, koji je, nažalost, i dalje prisutan u društvu. Prema podacima iz različitih izveštaja i istraživanja, nasilje u porodici i partnerski sukobi su među najčešćim oblicima nasilja, a često ostaju neprimećeni ili nedovoljno kažnjeni. Žrtve se često suočavaju sa dodatnim traumama, kako fizičkim, tako i psihičkim, koje mogu imati dugotrajne posledice na njihov život.
U Srbiji su preduzete određene mere za zaštitu žrtava nasilja, uključujući zakonodavne promene koje se odnose na nasilje u porodici i povećanje svesti o ovom problemu. Međutim, i dalje postoji potreba za dodatnim obrazovanjem i podrškom kako bi se osnažile žrtve i smanjila stigmatizacija onih koji prijavljuju nasilje.
U ovom slučaju, D.Š. je imala hrabrost da prijavi zlostavljanje, što je prvi korak ka pravdi i ozdravljenju, ali je važno da društvo pruži sveobuhvatnu podršku žrtvama. Važno je osnažiti sistem zaštite i pomoći žrtvama da se osećaju sigurno i zaštićeno, kao i da imaju pristup potrebnim resursima za oporavak.
Osim pravnih mera, zajednica takođe igra ključnu ulogu u pružanju podrške žrtvama nasilja. Razumevanje i empatija prema onima koji su pretrpeli nasilje može doprineti njihovom oporavku. Organizacije koje se bave zaštitom prava žena i žrtava nasilja, kao i psihološka pomoć, od suštinskog su značaja za stvaranje sigurnijeg okruženja za sve.
U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti borbu protiv nasilja nad ženama i pružiti podršku žrtvama, kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih tragičnih situacija. Svi imamo odgovornost da budemo svesni ovog problema i aktivno se uključimo u promenu društvenih normi koje omogućavaju nasilje.
