Veštačka inteligencija se sve više postavlja kao ključni faktor koji će značajno transformisati tržište rada, a posebno će uticati na mlade ljude. Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), upozorila je na ovu temu na zatvaranju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, ističući da će posledice biti slične cunamiju. Prema njenim rečima, u razvijenim ekonomijama očekuje se da će čak 60 odsto radnih mesta biti poboljšano, eliminisano ili transformisano zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, dok će globalno promena zahvatiti oko 40 odsto poslova.
Georgijeva je naglasila da je već sada jedno od deset radnih mesta u razvijenim zemljama na neki način promenjeno usled uticaja AI, što može izazvati pritiske na rast plata. Mnogi poslovi koji su tradicionalno rezervisani za mlade i početnike biće izbrisani, što može dovesti do ozbiljnih posledica za ovu demografsku grupu. Ova promena ne utiče samo na one čiji su poslovi direktno pogođeni automatizacijom, već i na radnike čija produktivnost ne raste u skladu s novim tehnologijama, što može rezultirati padom plata.
Georgijeva je posebno naglasila da će srednja klasa, koja se već suočava s izazovima, neizbežno biti pogođena ovim promenama. U međuvremenu, Dario Amodei, izvršni direktor kompanije za razvoj veštačke inteligencije Antropik, podelio je slične stavove, naglašavajući da tržište rada neće moći da se prilagođava eksponencijalnom rastu sposobnosti AI modela u narednih nekoliko godina. On je izrazio zabrinutost da vlade i kreatori ekonomskih politika ne razumeju dovoljno razmere promena koje dolaze.
S druge strane, Demis Hasabis, direktor kompanije Gugl dipmajnd, rekao je da iako će određeni poslovi, posebno na početnim pozicijama, verovatno biti pogođeni automatizacijom, istovremeno će nastajati nova radna mesta koja su često vrednija i kreativnija. On smatra da današnji AI alati predstavljaju veliku priliku za studente i mlade profesionalce, naglašavajući da ovladavanje ovim tehnologijama može biti važnije od klasičnih pripravničkih programa.
Ova debata o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada postavlja pitanja o budućnosti zapošljavanja i potrebnim veštinama za mlade ljude. Dok će neki poslovi nestati, drugi će se razviti, a mladi će morati da se prilagode novim uslovima i tehnologijama kako bi ostali konkurentni. Važno je da obrazovni sistemi i politika prepoznaju ove promene i pruže potrebnu podršku mladima kako bi se uspešno snalazili u novoj ekonomiji.
U svetlu ovih izjava, jasno je da je neophodno preispitati pristup obrazovanju i obuci, kako bi se osiguralo da mladi budu spremni za izazove budućnosti. Veštačka inteligencija može doneti mnoge promene, ali uz pravilan pristup, može postati i alat koji će otvoriti nova vrata i prilike za mlade generacije.
