Sara Antonović (29) je prošlog maja donela hrabru odluku da se preseli iz Beograda u Gajdobru, što je mnoge ljude iznenadilo. Danas, devet meseci kasnije, ona ne samo da obnavlja staru švapsku kuću iz 1920. godine, već piše novo poglavlje svog života, u kojem su ključne uloge zauzeli njen pas, stara gradnja i neočekivana ljubav.
Sara nije iz ovih krajeva niti ima nasledstvo. Godinama je tražila kuću sa svojom majkom, a slučajno su se dovele u Bačku Palanku, pa zatim u Gajdobru. „Baka mi je rodom iz Bačke, pa smo prvo tu krenule da tražimo kuću. Međutim, zaljubile smo se u ovu kuću na prvi pogled. U šali kažem da bih u Beogradu samo tri drveta u dvorištu platila koliko je koštala cela kuća,“ izjavila je Sara za „Dnevnik“.
Kuća joj nije donela samo krov nad glavom, već i novu životnu radost. Naime, agent za nekretnine koji joj je prodao kuću postao je njen momak, čime je priča o preseljenju dobila pravi filmski obrt. Kao umetnica koja se bavi tetovažama, digitalnim crtežom i slikarstvom, Sara je izazivala znatiželju i blage predrasude u selu poznatom po svojoj hercegovačkoj tradiciji.
Sara sada živi u Gajdobri sa svojim psom, uz veliku podršku majke arhitekta, koja iz Beograda pomaže u rekonstrukciji kuće, pazeći da svaki detalj stare švapske arhitekture bude očuvan. „Bilo je komentara u stilu ‘ne dolazi kod nas ništa urbano’, ali moj odgovor je uvek isti – ja sam došla da učim od njih, a ne oni od mene. Komšije su, zapravo, jako topli ljudi, uvek spremni da pomognu,“ naglašava ona.
Sara obnavlja kuću koristeći zemljani malter, želeći da zadrži autentičnost građevine koja ima više od jednog veka. Njen cilj je samoodrživost, pa se već okrenula permakulturi, sistemu poljoprivrede koji ne iscrpljuje zemljište. „Zasadila sam luk, salatu i krompir. Permakultura podrazumeva korišćenje resursa iz dvorišta i biljke se međusobno pomažu. Želim zdrav, sporiji život koji me ispunjava više nego što je grad ikada mogao,“ ističe mlada umetnica.
Rođena 1996. godine, Sara pripada generaciji koja je odrasla uz digitalne tehnologije. Iako je grad nudio mnogo, naglašava da joj u Beogradu nikada nije bilo zanimljivo kao sada u Gajdobri. „Volim da citiram drugaricu koja kaže: super je grad, ali ja ne koristim njegove potencijale. U gradu mi je bilo dosadno, a ovde uvek imam šta da radim. Smatram da selo razvija sposobnosti neophodne za kvalitetan život. Devet meseci kasnije, sigurna sam da je ovo bila najbolja odluka koju sam donela,“ zaključuje nova stanovnica Gajdobre.
