Više od tri decenije niko nije znao da je nekadašnja medicinska sestra, preminula i da se njeno telo nalazi u stanu. Telo Hedviga Golik pronađeno je 10. maja 2008. godine tokom pregleda zgrade, u potkrovlju jednog stana, izolovanog od ostatka zgrade na adresi Medveščak 77, u Zagrebu. Hedviga je u vreme smrti imala 49 godina i živela je sama u garsonjeri od svega 18 kvadratnih metara, koju joj je navodno obezbedio ljubavnik, upravnik zgrade.
Telo nekadašnje medicinske sestre bilo je neprepoznatljivo i jedino što je ostalo su priče o ženi koja nije imala prijatelje, ali čija je okolina, ne znajući, uspela da prikrije njenu smrt više od 35 godina. Komšije kažu da je bila povučena i neobična, često neprijateljski nastrojena, a neki su je zbog ponašanja sumnjičili da pati od šizofrenije. Pričalo se i da je planirala da ode u Makedoniju, navodno u neku sektu. Ipak, Hedviga nikada nije napustila svoj stan. Njena smrt ostala je neprimećena jer je niko nije prijavio kao nestalu.
Poslednja koja ju je videla bila je komšinica Katica Carić, koja sada živi u jednom zagrebačkom domu za stare. Katica je opisala svoj odnos sa Hedvigom rečima: „Hega je živela sprat iznad mene. Spuštala bi mi kesicu sa novcem i papirić na kojem je pisalo šta joj treba iz prodavnice.“ Ljudi koji su je poznavali pričaju da je bila nemoguća, i kada bi joj neko učinio uslugu, umesto zahvalnosti, vrištala bi. Hedviga je bila tajanstvena, upadljivo povučena, nije želela da se druži sa komšijama, a s druge strane, njena narav je pokazivala i drugu stranu, vrištala je na ljude, a neki su je čak videli kako nekontrolisano trči ulicom.
Zbog svog ponašanja, komšije su zaključile da boluje od šizofrenije, a priča o njenom odlasku u Makedoniju postala je objašnjenje da odlazi u neku sektu. Čini se da je Hedviga bila u neobičnom raspoloženju u vreme kada su je viđali, očito razmišljajući o tome da će je neko jednog dana naslediti. Njena sestra bi bila logičan izbor, ali su se, prema rečima retkih koji je se sećaju, one posvađale i prekinule svaki kontakt. Međutim, niko tokom svih tih godina nije prijavio njen nestanak.
Komšija Mirko Horvatić, koji je tada bio u osmoj deceniji života, rekao je da je sigurno nema duže od 35 godina. On je na početku rata obilazio zgradu, ali nikada nije otišao dalje od zaključanih vrata na kojima su sada dva pečata koje je ostavila policija. Na vratima je neko flomasterom napisao neobičnu poruku: „Na osnovu Zakona o nasleđivanju stanarka H. Golik ostala je bez vlasništva – nasledstva.“ U potpisu je stajao Grad Zagreb, Komisija za popis stanovništva, uz datum iz 1998. godine i broj rešenja.
Iz Zavoda za sudsku medicinu su objasnili da telo zaudara nekoliko meseci od nastupanja smrti, nakon čega se mumificira. „Međutim, ukoliko je osoba umrla zimi i bila zamotana dekicom ili dobro obučena, miris truleži mogao je biti mnogo slabiji“, rekao je zamenik predstavnika Zavoda, Davor Strinović. Ipak, nije mu jasno kako niko od komšija nije osetio neprijatan miris iz stana. U stanu je postojala plinska instalacija, kao i struja i voda, ali Plinara nikada nije ispostavila račun jer ga niko nije trošio. Svi su se pitali ko je mogao da plaća račune za struju sve te godine.
Prema prvim informacijama, reč je o muškarcu koji je umro pre tri meseca, u početkom 2008. godine, a njegovi podaci poznati su redakciji Jutarnjeg portala. Komšije su otkrile da su policijski pečati na vratima stana stajali više od dve decenije, a na njima se nalazila poruka da stan ne može biti korišćen dok se ne razjasne vlasnička prava. Ovaj slučaj i danas izaziva brojne neodgovorene pitanja o životu i smrti Hedvige Golik, žene čiju je smrt okolina više od 35 godina uspevala da prikrije.
