Serija zemljotresa koja je pogodila poluostrvo Halkidiki, uključujući i područje Svete Gore, izazvala je zabrinutost među naučnicima i stanovnicima. Jutros je zabeležen zemljotres magnitude 3,7, a prethodni, najjači potres u ovom nizu, iznosio je 5,3 stepena po Rihteru i dogodio se u subotu. Ovi događaji su dodatno komplikovali situaciju, jer stručnjaci upozoravaju da bi mogli uslediti i jači potresi, potencijalno do 5,7 stepeni.
Eftimis Lekas, šef grčke Organizacije za planiranje i zaštitu od zemljotresa, ističe da su seizmički nizovi nepredvidivi i haotični. Upozorio je da bi mogli uslediti novi potresi, posebno nakon najnovijih dešavanja. Još zabrinjavajuće je to što je rased koji uzrokuje te zemljotrese pod vodom i još uvek nije identifikovan.
Naučnici su primetili neobičnu hronologiju zemljotresa u ovom regionu. Seizmička aktivnost počela je prošlog leta, zatim je na kratko stala, da bi se ponovo aktivirala u februaru, a nastavila se sa jačim potresima. Prvi zemljotresi zabeleženi su u seriji koja traje više od 14 meseci, pri čemu je više od 20 manjih potresa usledilo nakon subotnjeg jačeg potresa.
Atanasios Ganas, seizmolog iz Geodinamičkog instituta, potvrdio je da se podrhtavanje tla nastavlja i da je zabeležen veliki broj zemljotresa magnitude iznad četiri stepena. Grčka vlada je formirala hitni naučni komitet koji se sastao nakon najnovijeg potresa, a njihovi nalazi ukazuju da je seizmički „klaster“ i dalje ograničen na zonu blizu Karijesa, ali su upozorili na nepredvidivost situacije.
Halkidiki je dugo smatran seizmički mirnim poluostrvom, međutim, situacija se promenila sa pojavom više zemljotresa u poslednjih godinu dana. Seizmolozi smatraju da je uzrok ovih potresa aktivacija raseda na zapadnoj obali Svete Gore. Pored toga, snažni potresi na Kritu, između Rodosa i Turske, kao i nedavna erupcija vulkana Etne na Siciliji, ukazuju na šire seizmičko žarište u Mediteranu.
Profesorka dr Dragana Milovanović napominje da je poslednjih godina zabeležen povećan broj zemljotresa i vulkanskih aktivnosti u regionu. Ove promene su rezultat intenzivnijih tektonskih kretanja, koja dovode do oslobađanja veće količine energije i, samim tim, učestalijih seizmičkih aktivnosti.
U međuvremenu, efekti ovih zemljotresa počinju da se osećaju i na turističkoj sceni. Na ostrvu Santorini, jednom od najpoznatijih grčkih turističkih odredišta, primećuje se pad broja posetilaca. Ova godina je prva nakon pandemije kada Santorini beleži smanjenje turističkog prometa, što je neuobičajeno za letnje mesece. Zemljotresi koji su pogodili ostrvo odvratili su mnoge međunarodne turiste, a kako izveštavaju lokalni zvaničnici, kapaciteti letova su smanjeni za 26 procenata.
Predsednik Udruženja grčkih turističkih preduzeća, Janis Paraskis, istakao je da se očekuje dalji pad turističkog prometa, što bi moglo imati ozbiljne posledice po grčku ekonomiju. Predsednik Unije hotelijera Santorinija, Antonis Pagoni, upozorava da će efekti smanjenog broja posetilaca uticati na celu ekonomiju i da se očekuje smanjenje dolazaka od 20 do 25 procenata.
U svetlu ovih događaja, stanovništvo i turisti su pozvani na oprez, a stručnjaci nastavljaju da prate situaciju i pružaju savete kako bi se smanjili rizici od zemljotresa i klizišta. Sa nepredvidivošću prirodnih pojava, svi u ovom regionu nadaju se stabilizaciji situacije i povratku u normalan život.
