Kina je lansirala misiju Šendžou-23 u kojoj će jedan od tri astronauta po prvi put provesti celu godinu u orbiti, što predstavlja ključni korak u ambiciji Pekinga da pošalje ljude na Mesec do 2030. godine. Raketa Dugi marš 2-F poletela je iz lansirnog centra Đijućuen u severozapadnoj Kini, noseći tri astronauta ka svemirskoj stanici Tiangong.
Ova misija označava prvi svemirski let koji je ikada preduzeo astronaut iz Hongkonga: Lai Ka-jing (43), koja je ranije radila u policiji. Ostali članovi posade su svemirski inženjer Džu Jangžu (39) i bivši pilot vojnog vazduhoplovstva Džang Džijuan (39), koji prvi put putuje u svemir. Očekuje se da će posada sprovesti brojne naučne projekte u oblastima kao što su nauka o životu, nauka o materijalima, fizika fluida i medicina. Ključni eksperiment biće jednogodišnji boravak u orbiti jednog od članova posade kako bi se proučavali efekti dugotrajnog boravka u mikrogravitaciji. Ova misija je deo priprema Kine za buduće lunarne i potencijalne misije na Mars.
Kineska svemirska agencija je saopštila da će ime astronauta koji je izabran za jednogodišnji boravak biti objavljeno naknadno. Ričard de Grijs, astrofizičar i profesor na Univerzitetu Mekvori u Australiji, izjavio je da će glavni izazovi biti dugoročni efekti na ljudsko telo, uključujući gubitak gustine kostiju i atrofiju mišića, izloženost radijaciji, poremećaje sna, bihejvioralni i psihološki umor. On je naglasio važnost pouzdanih sistema za reciklažu vode i vazduha, kao i sposobnost upravljanja potencijalnim hitnim medicinskim situacijama daleko od Zemlje.
De Grijs je istakao da godina dana u orbiti gura i hardver i ljude u potpuno drugačiji operativni režim u poređenju sa kraćim misijama Šendžou iz ranijih faza programa. Posade Tiangonga su do sada uglavnom ostajale u orbiti po šest meseci pre nego što bi bile zamenjene.
Misija Šendžou-23 deo je kineskog cilja da astronauti stignu na Mesec pre 2030. godine, u trci sa NASA-inim programom Artemis. Peking testira i opremu potrebnu za ostvarivanje svog cilja, pri čemu je orbitalni probni let nove letelice Mengdžou zakazan za 2026. godinu. Ova letelica će zameniti zastarelu liniju Šendžou i prevoziće kineske astronaute na Mesec.
Kina se nada da će do 2035. godine izgraditi prvu fazu naučne baze sa ljudskom posadom, poznate kao Međunarodna lunarna istraživačka stanica (ILRS). Takođe planira da do kraja ove godine na stanici Tiangong ugosti svog prvog stranog astronauta, koji dolazi iz Pakistana. Peking je značajno proširio svoje svemirske programe tokom poslednjih 30 godina, ulažući milijarde dolara kako bi dostigao SAD, Rusiju i Evropu.
Kina je 2019. godine postigla svetski uspeh spuštanjem sonde Čang’e-4 na tamnu stranu Meseca, a 2021. godine uspešno je pozicionirala i rover na Marsu. Kina je zvanično isključena iz Međunarodne svemirske stanice (ISS) od 2011. godine, kada su SAD zabranile Nasi da sarađuje sa Pekingom, što je Kineze podstaklo da razviju sopstveni projekat svemirske stanice.
S obzirom na sve ove ambicije i planove, misija Šendžou-23 predstavlja značajan korak za kineski svemirski program, ne samo u smislu istraživanja svemira, već i u razvoju tehnologije i znanja koje će biti od suštinske važnosti za buduće misije. Ova misija je primjer kako se Kina pozicionira kao značajan igrač u globalnoj svemirskoj zajednici, sa ciljem da postane lider u istraživanju svemira u narednim decenijama.
