Redakcija Euronews Srbija svim pravoslavnim vernicima upućuje iskrene čestitke povodom Božića, sa željom da praznik provedu u miru, zdravlju i radosti. Mir Božji – Hristos se rodi!
Božić, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika, obeležava rođenje Isusa Hrista, Sina Božijeg. Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa drugim crkvama koje slede julijanski kalendar – poput Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimske patrijaršije, manastira na Svetoj Gori, starokalendarskih zajednica u Grčkoj i egipatskih Kopta – slavi ga 7. januara. Ovaj datum predstavlja poseban trenutak za verne, jer simbolizuje dolazak svetlosti istine u svet i ispunjenje starozavetnih proročanstava o dolasku Spasitelja.
Praznik se proslavlja tri dana, pri čemu je svaki dan posvećen različitim aspektima događaja. Prvi dan je posvećen samom rođenju Hristovom, kada se vernici okupljaju u crkvama i porodicama kako bi proslavili ovaj značajan trenutak. Drugi dan, poznat kao Sabor Presvete Bogorodice, odaje zahvalnost za rođenje Spasitelja, dok je treći dan posvećen Svetom Stefanu, prvom hrišćanskom mučeniku, čime se dodatno naglašava značaj žrtve i posvećenosti u hrišćanskom verovanju.
Tradicionalni pozdrav među vernicima glasi: „Mir Božji, Hristos se rodi!“, na šta se odgovara „Vaistinu se rodi!“. Ovaj pozdrav ne samo da izražava radost praznika, već i zajedništvo i povezanost među vernicima. Božić je uvek mrsni dan, a prethodi mu 40-dnevni Božićni post, koji služi za duhovno i telesno pročišćenje. Ovaj post omogućava vernicima da se pripreme za dolazak Hrista, kako bi u duhovnom miru dočekali ovaj značajan dan.
Na božićnje jutro, pre svitanja, zvone zvona na pravoslavnim hramovima, najavljujući radost praznika, dok se u crkvama čita božićna poslanica patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Ova poslanica je važan deo obeležavanja Božića, jer podseća vernike na značaj praznika i poziva ih da se okupe u zajedništvu i ljubavi. U mnogim crkvama, obeležavanje Božića uključuje i liturgiju, tokom koje se vernici mole i pevaju božićne pesme, izražavajući time svoju radost i zahvalnost.
U srpskoj tradiciji, Božić je takođe vreme okupljanja porodice. Mnogi vernici provode ovo vreme sa svojim najmilijima, deleći obroke i tradicije koje su se prenose sa generacije na generaciju. U nekim krajevima, običaj je da se na Božić pripremaju specijalna jela, kao što su pečenica, sarma i razne vrste kolača. Ove tradicije dodatno obogaćuju proslavu i doprinose duhovnom i porodičnom zajedništvu.
Jedan od značajnih simbola Božića je i badnjak, koji se tradicionalno donosi u kuću na Badnji dan. Badnjak predstavlja simbol života i plodnosti, a njegovo paljenje na Božić simbolizuje dolazak svetlosti u svet. Ova tradicija uključuje i različite obrede, kao što je rezanje badnjaka i njegovo stavljanje u vatru, što dodatno obogaćuje atmosferu praznika.
Božić je takođe vreme kada se vernici podsećaju na važne hrišćanske vrednosti, kao što su ljubav, praštanje i solidarnost. Ove vrednosti su od suštinskog značaja za hrišćansko verovanje i podstiču vernike da se međusobno pomažu i podržavaju, posebno u teškim vremenima. Mnogi vernici koriste ovaj period da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, bilo kroz donacije, bilo kroz volontiranje u lokalnim zajednicama.
U zaključku, Božić je vreme radosti, ljubavi i zajedništva. Ovaj praznik ne samo da obeležava rođenje Hrista, već i podseća vernike na važnost zajedništva i duhovnog rasta. Kroz tradicije, običaje i zajedničke molitve, Božić ostaje jedan od najlepših i najvažnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji, koji okuplja porodice i jača zajedništvo među ljudima.
