Uoči ovogodišnje žetve pšenice, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je inicijativu da Direkcija za robne rezerve otkupi deo ovogodišnjeg roda po stimulativnijoj ceni. Cilj ove inicijative je da se ublaže pritisci na tržište i pomogne ratarima. Ministarstvo je saopštilo da pažljivo prati tržišnu situaciju i preduzima mere kako bi zaštitilo interese domaćih poljoprivrednika.
Ministarstvo je naglasilo da, bez obzira na pojedinačne istupe udruženja koja imaju svoje predloge oko cene nove pšenice, na tržištu, kako u Srbiji, tako i u svetu, cena nove pšenice nikada ne premašuje cenu stare. Aktuelne cene u zemljama u okruženju, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske, kreću se u sličnom rasponu kao i u Srbiji, bez značajnih odstupanja.
Cene pšenice, posebno, podložne su globalnim faktorima kao što su ponuda, potražnja i klimatski uslovi. Država ne može direktno da određuje cenu na tržištu, ali je Ministarstvo preduzelo konkretne korake kako bi pomoglo domaćim proizvođačima.
Pored toga, raspisan je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu. Svi nosioci aktivnih poljoprivrednih gazdinstava koji uz zahtev prilože račun o kupovini sertifikovanog semena izdatog u periodu od 1. avgusta 2024. do dana podnošenja zahteva mogu ostvariti pravo na podsticaj u iznosu do 17.000 dinara po hektaru. Ovaj podsticaj se odobrava za zasejane površine poljoprivrednog zemljišta, a najviše do 100 hektara.
S obzirom na trenutne tržišne uslove, Ministarstvo je pokrenulo inicijativu da Direkcija za robne rezerve otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice po stimulativnijoj ceni, u skladu sa mogućnostima budžeta. Očekuje se da Direkcija izađe sa konkretnim predlogom cene i količina koje će biti predmet otkupa pre početka žetve.
Ministarstvo poljoprivrede naglašava da je najbolja i najisplativija cena žitarica ona koja se ostvaruje kroz njihovu upotrebu u proizvodnji i preradi. Strateški cilj poljoprivrede treba biti pretvaranje sirovina u proizvode sa dodatom vrednošću, čime se ostvaruje veća dobit za poljoprivrednike i doprinosi razvoju celokupnog agrara.
U svetlu trenutne situacije, Ministarstvo je istaklo da će ostati u stalnom dijalogu sa proizvođačima, pratiti situaciju i reagovati u cilju očuvanja stabilnosti proizvodnje i tržišta. Ova strategija ukazuje na prepoznatljiv pristup države u očuvanju interesa domaćih poljoprivrednika i očuvanju stabilnosti u sektoru koji je ključan za nacionalnu ekonomiju.
Pored ovih mera, važno je napomenuti da se Ministarstvo fokusira i na edukaciju poljoprivrednika o novim tehnologijama i praksama koje bi mogle poboljšati prinos i kvalitet pšenice. Ulaganje u istraživanje i razvoj poljoprivrednih tehnologija takođe može doprineti većoj otpornosti sektora na klimatske promene i tržišne fluktuacije.
U zaključku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastoji da obezbedi stabilnost na tržištu pšenice kroz različite inicijative i podsticaje. Očekuje se da će ove mere doprineti očuvanju interesa domaćih proizvođača i omogućiti im da se lakše suoče sa izazovima koji dolaze iz globalnog tržišta. U isto vreme, važno je da poljoprivrednici budu proaktivni i informisani o dostupnim resursima i mogućnostima koje im država pruža kako bi maksimalno iskoristili potencijal svojih gazdinstava.
