Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić nedavno je istakao značajan napredak Srbije u zaštiti potrošača, posebno kada je reč o poreklu i ispravnosti namirnica. Prema njegovim rečima, potrošači imaju pravo da budu informisani o proizvodima koje kupuju, a prodavci su obavezni da budu transparentni u vezi s tim informacijama.
Jedna od ključnih inicijativa je usvajanje uredbe o deklarisanju mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ili neka druga biljna ulja. Ova regulativa, koja stupa na snagu 1. avgusta, nalaže proizvođačima, trgovinskim lancima, pekarama i restoranima da jasno označe proizvode koji sadrže ove sastojke. Glamočić naglašava da je do sada bila praksa da se proizvodi kao što su sir ili pavlaka prodaju bez jasnog obaveštenja o prisustvu palminog ulja, što je dovodilo potrošače u zabludu.
S obzirom na sve veći udeo mesa iz uvoza, koji je prošle godine premašio 50.000 tona, ministar je najavio rigorozne kontrole. U slučaju mesa i drugih namirnica životinjskog porekla, važno je znati poreklo proizvoda, kao i sve informacije o transportu i skladištenju. Ove mere su posebno bitne nakon nedavnih izbijanja bolesti, kao što su slinavka i šap, koje su ukazale na potrebu za strožim kontrolama.
U vezi s deklaracijom o starosti mesa, Glamočić je napomenuo da će budući pravilnici zahtevati da se jasno istakne koliko je meso staro. Potrošači će imati priliku da biraju između mesa koje je sveže ili uvoznog mesa, ali je važno da se sve informacije o starosti jasno komuniciraju.
Ministar je takođe govorio o stanju stočnog fonda, naglašavajući da je Srbija najkonkurentnija u Evropi u živinarstvu, dok se planira i dobijanje izvozne dozvole za Evropsku uniju. U mlekarstvu je Srbija dostigla maksimum, a ovčarstvo se može dodatno poboljšati. On je istakao da Srbija prednjači u regionu kada je reč o poljoprivredi i stočarstvu.
Voćarstvo je takođe jedan od sektora koji se suočava s izazovima usled klimatskih promena. Glamočić je naglasio potrebu za modernizacijom opreme, posebno u velikim zasadima, koji bi trebalo da koriste antifrost sisteme i protivgradne mreže kako bi se prilagodili novim tržišnim uslovima.
U 2024. godini, agrarni iznos Srbije bio je 5,14 milijardi evra, a izvoz je porastao za 10% u odnosu na prethodnu godinu. Takođe je primetio da je u prva tri meseca ove godine izvoz bio veći za 11% u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na pozitivan trend. Iako Srbija i dalje izvozi najviše žitarice i voće, ministar se nada da će se fokus prebaciti na proizvode prerađivačke industrije i proizvode sa dodatnom vrednošću.
Ove inicijative i reforme imaju za cilj da poboljšaju kvalitet i sigurnost hrane u Srbiji, kao i da osnaže poziciju domaćih proizvođača na tržištu. Potrošači će imati veće poverenje u proizvode koje kupuju, a prodavci će biti podstaknuti da budu transparentniji u pogledu sastava i porekla svojih proizvoda. Na ovaj način, Srbija se kreće ka modernijem i odgovornijem sistemu u oblasti poljoprivrede i trgovine hranom.
