Posle 39 godina otkako je zbog vlage i devastacije zatvoren Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, juče je, u obnovljenoj kući-poklonu njihove sestre Ljubice Luković Narodnom muzeju Srbije, pred odabranom publikom, u punom sjaju premijerno predstavljena stalna postavka ovog legata. Ovaj muzej svedoči o velikoj ulozi njihove porodice u istoriji Srbije, a otvaranje je simbolično obeleženo na dan rođenja Rastka Petrovića, 15. maja.
Ministar kulture Nikola Selaković istakao je značaj ovog datuma, naglašavajući da se Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture pridružuju praksi istorijske tačnosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja. Rastko je rođen 3. maja 1898. godine prema julijanskom kalendaru, koji se u 19. veku od gregorijanskog razlikovao za 12 dana. Selaković je podsetio da ovaj muzej treba da bude mesto susreta sa prošlošću i sopstvenim identitetom, naglašavajući da su kultura i umetnost temelj društva.
Nakon zatvaranja muzeja 1986. godine, građani Srbije će po prvi put ponovo moći da posete Spomen-muzej, koji je posvećen dva fascinantna lika srpske kulture, umetnosti i diplomatije. Miloš Kolarž, naslednik Milice Mišković, još jedne od sestara Petrović, prisustvovao je otvaranju i istakao značaj porodične istorije. On je napomenuo da je proces obnove bio temeljit, od uklanjanja starih struktura do postavljanja novih podova. Kolarž je takođe prikupio i pripremio za objavljivanje Nadeždina pisma, koja predstavljaju neku vrstu njene autobiografije.
U ovoj obnovljenoj kući, koja se nalazi u beogradskoj Profesorskoj koloniji, živela je Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa. Njena želja bila je da se kuća zaveštanjem Narodnom muzeju pretvori u dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Selaković je naglasio da muzejski prostor nije samo arhitektonska rekonstrukcija, već povratak umetnosti njenim izvorima.
Nadežda i Rastko Petrović su predstavljali temelj moderne srpske umetnosti, svako na svoj način. Njihovi radovi su označili prekretnice u srpskoj kulturi i umetnosti, postavljajući temelje koji su i danas ključni za srpski identitet. Otvaranjem muzeja se otvara i slojevito pamćenje na porodicu koja je bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena.
Selaković je dodao da umetnost nije samo estetski izraz, već i način mišljenja i borbe. Ova postavka u muzeju obuhvata dela Nadežde Petrović, kao i neobjavljenu rukopisnu građu i kolekcionarske predmete. Rukopisna dela Rastka Petrovića svedoče o njegovoj dubokoj povezanosti sa evropskim kulturnim centrima i geografskim tačkama od Afrike do Severne Amerike.
Na otvaranju muzeja prisustvovali su i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, savetnik za kulturu predsednika Srbije Dejan Savić, zamenik gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, kao i direktori drugih kulturnih institucija.
Prema rečima Bojane Borić Brešković, direktorke Narodnog muzeja Srbije, stalna postavka u muzeju počinje novu, važnu etapu svoga delovanja. Ova postavka počast je Rastku, piscu i kolekcionaru, kao i Nadeždi, koja je bila predvodnica moderne likovne umetnosti u Srbiji.
Obnova Spomen-muzeja predstavlja značajan korak u očuvanju kulturnog nasleđa i sećanja na Nadeždu i Rastka Petrovića, kao i na njihov doprinos srpskoj kulturi i umetnosti. Muzej je sada spreman da postane mesto gde se može istraživati bogata istorija i umetničko nasleđe koje su ostavili ovi talentovani umetnici.
