Milorad Dakić je povređen u kanjonu Sušice dok je pokušavao da spasi živote divljači, koja je bila u opasnosti zbog zamki koje su postavili krivolovci. Njegova hrabra akcija izazvala je uzbuđenje i zahvalnost među spasiocima koji su riskirali svoje živote kako bi mu pomogli.
Nakon višesatne borbe, pripadnici Službe zaštite spasavanja iz Žabljaka i Plužina uspeli su da se probiju do udaljenog sela Mala Crna Gora i prevezu povređenog Milorada do bolnice. On je, uprkos teškim povredama, uspeo da se dovuče do kuće, ali je trpeo velike bolove zbog povreda. “Posle pada sam uvideo da imam povrede, ali sam zahvaljujući kursevima preživljavanja i prve pomoći znao šta mi je raditi”, rekao je Milorad.
Milorad je podelio da je pozvao SOS broj, ali je njegovo selo bilo zavejano i odsečeno od sveta nakon mećava. Spasioci su prvo krenuli iz Žabljaka, ali su se zaglavili i morali su da ponove akciju sledećeg dana. “Njihova upornost i požrtvovanje su me oduševili”, dodao je Milorad, ističući da su spasioci, uprkos teškim vremenskim uslovima, uspeli da dođu do njega uz pomoć motornih sankanja.
Milorad je posebno istakao hrabrost Vuka Krivaćevića iz Službe spašavanja Žabljak, kao i Boška Bjelakovića i Novaka Ušćumlića iz Službe spašavanja Plužine. “Njihova akcija pokazuje da u ekstremnim uslovima postoje ljudi koji su spremni da rizikuju svoje živote za druge. Biću im zauvek zahvalan”, naglasio je.
Milorad je bio u kanjonu Sušice kako bi spasio divljač od krivolovaca koji su postavili zamke na više mesta. Problem je što u selu Mala Crna Gora nema nijednog zaposlenog rendžera, a uslovi za pristup tokom zime su ekstremni, osim helikopterskog prevoza koji zavisi od vremenskih uslova. Ova situacija podstakla je krivolovce iz raznih delova Crne Gore i Bosne da dolaze u ovo područje da love divokoze, srne i drugu divljač.
Milorad je primetio nezakonite aktivnosti krivolovaca i prvi je pozvao nadležne iz Nacionalnog parka „Durmitor“ da spreče te aktivnosti postavljanjem kamera ili angažovanjem rendžera koji bi stalno bili prisutni u selu. Nažalost, nije naišao na razumevanje, pa je odlučio da sam preduzme akciju uklanjanja zamki. “Sada sam na lečenju u Kliničkom centru u Podgorici, i zahvaljujući hrabrim ljudima, trenutno sam u stabilnom stanju”, rekao je Milorad.
Ova situacija naglašava potrebu za boljim nadzorom i zaštitom divljih životinja, posebno u područjima koja su zaštićena od strane UNESKO-a. Miloradova borba za životinje i njihovu zaštitu pokazuje koliko je važno brinuti se o prirodi i njenim stanovnicima, kao i kako hrabrost pojedinca može inspirisati druge da se bore za pravdu i očuvanje.
Ova priča o hrabrosti i požrtvovanju podseća nas na značaj zajednice i solidarnosti, posebno u teškim vremenima. Miloradov akt hrabrosti i akcija spasilaca ukazuju na to da uvek postoji nada, čak i u najizazovnijim situacijama. Svi oni koji se bore za zaštitu prirode i divljih životinja zaslužuju podršku i priznanje za svoj trud i posvećenost.
