Milomir Jaćimović, autoprevoznik iz Đurđeva, priveden je 7. novembra u Žablju zbog narušavanja javnog reda i mira. Njegovo hapšenje usledilo je nakon što je autobusom iz svog voznog parka blokirao prilaz zgradi Opštine, stvarajući buku u znak protesta protiv policijske akcije koja je rezultirala zaplenom njegovih vozila. Ova situacija je dodatno eskalirala nakon što su mu 5. novembra oduzeti autobus i minibus zbog navodnih tehničkih problema. Prvi autobus je zaplenjen zbog neispravnog levog svetla i gornjeg brisača, dok je minibus korišćen za prevoz putnika na protest u Beograd.
Jaćimović je najavio da će od 10. novembra započeti štrajk glađu ispred zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, poznatoj kao Banovina. Njegov zahtev je jasan – traži vraćanje zaplenjenih autobusa koji su ključni za njegov poslovni rad. Ovaj potez predstavlja njegovu odlučnost da se bori za svoja prava i prava onih koji zavise od njegovih usluga prevoza.
Protesti su postali sve učestaliji u Srbiji, a ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na napetosti između prevoznika i vlasti. Jaćimović smatra da su mu zaplenjena vozila neosnovano oduzeta i da time nije samo ugrožen njegov posao, već i usluge koje pruža lokalnoj zajednici. On se nada da će njegov štrajk glađu privući pažnju javnosti i da će vlasti prepoznati ozbiljnost situacije.
U međuvremenu, policija je izdala saopštenje u kojem objašnjava razloge za zaplenu vozila. Naglašavaju da je sigurnost na putevima prioritet i da će se uvek postupati u skladu sa zakonom. Ipak, Jaćimovićeva situacija ukazuje na širi problem u sektoru prevoza, gde mnogi prevoznici se suočavaju sa sličnim izazovima.
Ovaj incident u Žablju se ne može posmatrati izolovano. U Srbiji se beleže sve učestaliji sukobi između različitih sektora i vlasti, a protesti postaju sve češći način izražavanja nezadovoljstva. Prevoznici, kao i mnoge druge grupe, osećaju se marginalizovano i traže načine da se bore za svoja prava.
Jaćimovićev štrajk glađu može biti simbol otpora protiv trenutne situacije u Srbiji, gde se mnogi osećaju nemoćno. Njegov potez može inspirisati druge da se uključe u borbu za svoja prava, bez obzira na to koliko su ta prava možda izgledala neostvarivo.
U razgovorima sa lokalnim zvaničnicima, mnogi prevoznici izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svog poslovanja. Povećani troškovi, kao i stroži zahtevi u vezi sa tehničkim ispravnostima vozila, predstavljaju dodatni teret za prevoznike koji već se bore sa ekonomskim izazovima. Jaćimović i njegovi kolege smatraju da su im potrebne podrške i razumevanja od strane vlasti kako bi mogli da nastave sa radom i da obezbede osnovne usluge za svoje sugrađane.
U narednim danima, pažnja javnosti će biti usmerena na Jaćimovića i njegovu borbu. Njegov štrajk glađu može postati prekretnica u načinu na koji se vlasti odnose prema prevoznicima i drugim marginalizovanim grupama. Da li će vlasti reagovati na njegove zahteve i kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi. Njegova borba nije samo borba za vraćanje autobusa, već i borba za dostojanstvo i pravo na rad.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na potrebu za većim dijalogom između prevoznika i vlasti kako bi se pronašla održiva rešenja za trenutne probleme. U vremenu kada su mnogi sektori pod pritiskom, važno je da se svi glasovi čuju i da se traže rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Izgledno je da će protesti i dalje rasti, a Jaćimovićeva situacija je samo jedan od mnogih izazova sa kojima se Srbija suočava. Njegova borba može postati inspiracija za mnoge koji se bore za svoja prava, pokrećući tako širi društveni pokret za promene.
