Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se s ozbiljnim optužbama nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije Crne Gore (ASK) utvrdila da nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova informacija je otkrivena u odluci koju je ASK donela 23. juna 2026. godine, kada je Agencija utvrdila da je Đukanović dostavio nepotpune i netačne podatke o svojoj imovini, kršeći odredbe Zakona o sprečavanju korupcije.
Prema navodima ASK, Đukanović je bio dužan da prijavi svu pokretnu imovinu koja se mora registrovati kod nadležnih organa. Međutim, među neprijavljenim oružjem nalaze se razni modeli pušaka i pištolja, uključujući „merkel 140E“, „smith & wešon“ i „beretta“. Takođe, u njegovom arsenalu pronađeni su i mini revolveri i dva komada oružja bez navedenih podataka o kategoriji, marki ili kalibru.
Đukanovićev punomoćnik je u pisanom izjašnjenju pred Agencijom naglasio da njegov klijent ne spori vlasništvo, ali je istakao da nije postojala namera da se oružje sakrije ili izbegnu zakonske obaveze. Odbrana se takođe pozvala na „procesne nejasnoće“ zbog dugog perioda od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastare.
Međutim, Agencija je te tvrdnje odbacila, naglašavajući da se od javnih funkcionera, posebno onih na visokim pozicijama, očekuje viši standard transparentnosti i odgovornosti. ASK je istaknula da neprijavljivanje oružja ne može biti tretirano kao običan previd, imajući u vidu da je Đukanović podnosio izveštaje od 2016. godine. Takođe, Agencija je podsetila da je namera kršenja zakona nebitna u ovom kontekstu.
U odluci je navedeno da su javni funkcioneri dužni da dostave tačne i potpune podatke o svojoj imovini, uključujući pokretnu imovinu koja se mora registrovati. ASK je zaključila da Đukanović nije postupao sa „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“ koju zahteva njegova funkcija predsednika države.
Ova situacija dodatno komplicira političku scenu u Crnoj Gori, gde se Đukanović smatra jednom od ključnih figura u poslednjim decenijama. Njegova politička karijera je bila obeležena brojnim kontroverzama i sukobima, a sada se suočava sa pravnim posledicama koje bi mogle uticati na njegovu reputaciju i buduće političke ambicije.
Đukanović ima pravo da pokrene pravni spor protiv ove odluke pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od prijema rešenja. Očekuje se da će se njegovi advokati pozvati na proceduralne aspekte i moguće greške u postupku, ali je neizvesno kako će to uticati na ishod slučaja.
U svakom slučaju, ova situacija naglašava važnost transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera, posebno kada je reč o pitanjima imovine i zakonskih obaveza. Građani Crne Gore, kao i međunarodna javnost, pomno prate razvoj događaja, s obzirom na to da se radi o ličnosti koja je imala značajan uticaj na politiku i društvo u zemlji.
Ova situacija takođe postavlja dodatna pitanja o stanju vladavine prava u Crnoj Gori i sposobnosti institucija da deluju nezavisno i efikasno. U vremenu kada je borba protiv korupcije na vrhu agende mnogih zemalja, slučaj Milo Đukanovića može poslužiti kao test za kapacitet crnogorskih vlasti da se suoče s ovim izazovima.
