Hamburški centar za potrošače nedavno je proglasio Milikinu alpsku mlečnu čokoladu za „Prevaru sa ambalažom za 2025. godinu“. Ova odluka je doneta nakon što je čak 66,7% učesnika glasalo protiv ovog proizvoda, što ukazuje na široko nezadovoljstvo potrošača. Milka je osvojila ovu „nagradu“ zbog smanjenja pakovanja sa 100 na 90 grama, smanjenja debljine čokolade za jedan milimetar, a cena čokolade je povećana za 48%, sa 1,49 na 1,99 evra.
Centar za potrošače u Hamburgu organizuje ovo glasanje za najveću prevaru sa ambalažom već 12 godina, ali nikada do sada nijedan proizvod nije pobedio sa tako velikom razlikom u glasovima. Armin Valet, predstavnik Agencije za zaštitu potrošača u Hamburgu, izjavio je da mnogi potrošači „suptilno“ smanjenje količine čokolade doživljavaju kao očiglednu obmanu. On je dodao da je rezultat glasanja jasna i nedvosmislena poruka o nezadovoljstvu potrošača prema ovakvim praksama.
Zbog ovoga, Agencija za zaštitu potrošača je podnela tužbu protiv kompanije koja proizvodi Milku, a slučaj je sada na regionalnom sudu u Bremenu. Tokom prošle godine, Hamburški centar za potrošače registrovao je ukupno 77 novih slučajeva obmanjujućeg pakovanja, pri čemu je prosečno povećanje cene iznosilo 28,4%. Ova praksa zavaravanja potrošača postaje sve češća, a potrošači su sve više svesni ovakvih poteza kompanija.
U ovom glasanju učestvovalo je oko 35.000 ljudi. Pored Milke, među prvih pet proizvoda koji su se našli na listi su mešavina za pečenje sa mrvljenim sirom Dr. Etker, Kolnov XXL čokoladno-zobeni musli, Džejkobs 3u1 Klasik štapići za kafu i Knorova Penne Pomodoro Mocarela. Ovi rezultati jasno pokazuju da potrošači postaju sve svesniji i kritičniji prema načinima na koje kompanije manipulišu ambalažom i cenama.
Smanjenje sadržaja proizvoda uz istovremeno povećanje cena nije nova praksa, ali je u poslednje vreme postala sve očiglednija. Potrošači se osećaju prevarenim kada primete da je količina proizvoda smanjena, a cena ostala visoka ili čak povisila. Ove promene izazivaju ogorčenje među kupcima koji očekuju da dobiju ono što su platili.
Smanjenje pakovanja često dolazi sa izgovorom o povećanju troškova proizvodnje ili boljim standardima ambalaže, ali u stvarnosti često predstavlja samo način da se kompanije obogate na račun potrošača. Potrošači su sve više svesni ovih praksi, a društvene mreže i platforme za recenzije omogućavaju im da dele svoja iskustva i skrenu pažnju na nepravedne prakse.
Osim toga, ovakvi slučajevi mogu da dovedu do gubitka poverenja u brendove koji se prepoznaju kao prevaranti. Kada potrošači izgube poverenje, to može imati dugoročne posledice za prodaju i reputaciju kompanija. Potrošači su skloniji da se odluče za alternative koje nude bolju vrednost za novac.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da kompanije preispitaju svoje strategije i pristupe prema potrošačima. Transparentnost i poštenje treba da budu prioriteti, a ne samo profit. Potrošači zaslužuju da budu informisani o tome šta kupuju i da dobiju pravu vrednost za svoj novac.
U zaključku, situacija oko Milke i njenog smanjenog pakovanja osvetljava širu temu o prevarama sa ambalažom i povećanju cena u industriji hrane. Potrošači su sada više nego ikada odlučni da se bore protiv ovakvih praksi, a kompanije treba da budu spremne da odgovore na njihove zahteve za poštenjem i transparentnošću.
