Zoran Milivojević, karijerni diplomata, izjavio je da je proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan trenutno prioritet. On smatra da je neophodno razgovarati sa Srbijom, naglašavajući da ne očekuje da će poseta predsednika Aleksandra Vučića Moskvi imati ozbiljnije posledice po zemlju i njeno rukovodstvo. Milivojević je ukazao na to da su Brisel i London imali primedbe na Vučićevu posetu, dok Washington nije izrazio slične stavove.
Prema njegovim rečima, čak i da Vučić nije putovao u Moskvu, EU bi tražila od Srbije da uvede sankcije Rusiji, što jasno ukazuje da su takve odluke već unapred planirane. Osvrnuo se na deblokadu prve tranše Plana rasta, što, kako je rekao, pokazuje političku volju da se ne antagonizira Srbija, posebno nakon povratka Marte Kos i najava dolaska Antonija Košte i Kaje Kalas.
Milivojević je komentarisao i reakcije na Vučićevu posetu Moskvi, ističući da se prašina diže zbog trenutnog političkog konteksta u Evropi. On je naglasio da je važno razlikovati stavove pojedinih članica EU od onoga što je zvanično mišljenje administracije u Briselu. U tom smislu, istakao je da geopolitički i strateški interesi ponovo stavljaju region Zapadnog Balkana u fokus, dok su drugi prioriteti, poput politike prema Ukrajini, na drugom mestu.
Takođe je naglasio da Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija predstavljaju jedinstveni paket koji ne može biti razdvojen bez Srbije, ako se želi obezbediti dugoročna bezbednost i stabilnost u regionu. Na pitanje o mogućnosti rešavanja kompleksnih regionalnih problema bez Vučića, Milivojević je odgovorio da to nije izvodljivo, naglašavajući da evropski zvaničnici nastavljaju da dolaze u Beograd jer ne vide alternativu vlasti Srpske napredne stranke.
Kada je reč o mogućim sankcijama prema Srbiji, Milivojević je istakao da bi jedina značajna sankcija mogla biti prekid pregovora o pristupanju EU, što, međutim, nije izvodljivo bez konsenzusa svih 27 članica. Politika proširenja je, kako navodi, isključivo u nadležnosti Saveta EU i zahteva apsolutni konsenzus, što trenutno nije moguće. On je ukazao na to da su slovenske, mađarske, francuske, italijanske, grčke i kiparske pozicije u ovom pitanju veoma važne.
Milivojević je takođe ukazao na to da bi sankcionisanje Srbije bilo moguće samo u okviru nadležnosti Evropske komisije, i to u vezi sa nekim programima ili projektima. Kada je u pitanju pojedinačno sankcionisanje predsednika Vučića, Milivojević smatra da bi to moglo značiti da ne bi bio pozivan na sastanke ili skupove, ali upozorava da bi to onemogućilo razgovore u regionu, te smatra da se to neće dogoditi.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo postavljeno kao prioritet, a Milivojević naglašava da je važno da se države članice fokusiraju na stabilnost regiona, umesto na unutrašnje nesuglasice. U svetlu trenutne geopolitičke situacije, čini se da je budućnost Srbije u EU i dalje neizvesna, ali su razgovori i dijalog sa EU ključni za napredak.
Milivojević je zaključio da bi EU trebalo da nastavi sa angažmanom i dijalogom sa Srbijom, ukoliko želi da osigura stabilnost i napredak na Zapadnom Balkanu. On se nada da će evropski zvaničnici prepoznati važnost uključivanja Srbije u proces pristupanja i rad na rešavanju otvorenih pitanja koja pogađaju region.
