U fokusu dnevne štampe su informacije o novim dokumentima Džefrija Epstina, koji otkrivaju njegove veze sa brojnim političarima i poznatim ličnostima iz sveta šoubiznisa. Ove informacije izazvale su široku pažnju javnosti, dok se istovremeno u medijima piše o potencijalu Srbije da postane prva zemlja u Evropi koja će proizvoditi robote. Takođe, prisjećamo se dočeka rukometaša hrvatske reprezentacije u Zagrebu, koji je bio zapažen događaj.
Pored ovih tema, aktuelna su i „Mrdićevi zakoni“, koji su nedavno izglasani i potpisani od strane predsednika Srbije. Tokom jučerašnjeg dana, na Pravnom fakultetu održana je tribina posvećena pitanjima o potrebi postojanja tužilaštva za organizovani kriminal. Glavni tužilac za organizovani kriminal, Mladen Nenadić, izneo je kritike na račun procesa donošenja ovih zakona, naglašavajući da je potrebno otvoriti diskusiju o suštinskim pitanjima.
Glavna urednica portala „Sputnjik“, Ljubinka Milinčić, i predsednik Narodne stranke, Vladimir Gajić, komentarisali su situaciju. Gajić je ukazao na problem organizovanja tribina koje ne pružaju priliku mladim ljudima da čuju različite argumente. On smatra da je važno omogućiti studentima da čuju različita mišljenja i donesu svoj sud, umesto da budu izloženi samo jednoj strani.
Gajić je takođe istakao da je problematično što su na tribini učestvovali profesori i pravnici na visokim državnim funkcijama, što ostavlja loš utisak o objektivnosti rasprave. Dodao je da se suština zakona malo komentariše, a većina rasprava dolazi iz perspektive političkih opredeljenja.
Milinčić je, s druge strane, izrazila zadovoljstvo potpisivanjem zakona, smatrajući da to pokazuje da Srbija ima svoj put i da ne može biti prisiljena da postupa prema zahtevima spolja. Ona je naglasila da Srbija treba da postavlja svoje zakone bez uticaja drugih zemalja.
Gajić je ukazao na paradoksalnu situaciju u kojoj su opozicija, nevladine organizacije i slobodni mediji prešli na stranu Zagorke Dolovac, vrhovne tužiteljke, nakon godina kritika njenog rada. Pitajući se da li bi njen ponovni izbor bio u interesu vladavine prava, Gajić je naglasio da je potrebno razmotriti sve aspekte njenog rada.
Premijerka Ana Brnabić je najavila da će izglasani zakoni proći post-factum analizu Venecijanske komisije i da vlast planira dijalog sa Evropskom komisijom u vezi sa kritikama na račun ovih zakona. Gajić je istakao da je Venecijanska komisija imala ključne primedbe, posebno u vezi sa članstvom vrhovnog državnog tužioca u Visokom savetu tužilaštva, kao i sa mogućnošću ponovnog izbora vrhovne tužiteljke, što bi ugrozilo nezavisnost pravosudnog sistema.
On je dodao da se samostalnost tužilaštva nije promenila i da nijedno ovlašćenje nije preneto na izvršnu vlast. Promene u organizaciji tužilaštva, uključujući formiranje novog odeljenja za visokotehnološki kriminal, takođe su deo reformi koje imaju za cilj poboljšanje efikasnosti sistema.
Gajić je istakao da Beograd realno treba više sudova i tužilaštava, kako bi se smanjili zastoji u radu, koji su rezultat preopterećenosti trenutnog sistema. Zaključak je da se o suštini ovih izmena malo govori, dok se rasprava uglavnom svodi na politiku i odbranu pojedinaca, umesto da se fokusira na stvarne probleme pravosudnog sistema.
Ukratko, trenutna situacija u Srbiji zahteva ozbiljnu analizu i otvorenu diskusiju o pravosudnim reformama, kako bi se osiguralo da se interesi građana stave na prvo mesto, a ne političke agende pojedinaca.
