Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP), je izrazio oštar protest protiv odluke Crne Gore da u narednom periodu izdvoji oko 460 miliona evra za potrebe NATO-a. On je ovu odluku nazvao “apsurdnom i štetnom”, te je zatražio raspisivanje referenduma kako bi se građani izjasnili o ovom važnom pitanju. Knežević smatra da država ima mnogo prioritetnije potrebe, kao što su infrastruktura, zdravstvo i obrazovanje, koje zahtevaju hitnu pažnju i finansijska ulaganja.
U objavi na društvenoj mreži X, Knežević je uporedio izdatak za NATO sa “gašenjem požara kanisterima benzina”, naglašavajući da je takvo trošenje novca u trenutku kada Crna Gora ima niz nerazrešenih domaćih problema, neprihvatljivo. On je ukazao na to da država koja nema završene auto-puteve, savremene bolnice, funkcionalne domove zdravlja, škole i vrtiće, sada slavi izdvajanje 460 miliona evra za vojnu alijansu, uz napomenu da će ta sredstva biti plaćena iz novih kredita.
Knežević je istakao da je važno da se građani Crne Gore konsultuju o ovakvom izdvajanju putem referenduma, navodeći primere drugih zemalja kao što su Španija i Slovenija, koje su organizovale referendum o članstvu u NATO. Njegova poruka je bila jasna: „Ako su mogli oni, možemo i mi.“
Prema istraživanju u koje je imao uvid, Knežević je naveo da je podrška članstvu u NATO-u među građanima Crne Gore ispod 50 odsto, i to osam godina nakon što je odluka doneta u Skupštini. On je podsetio na to da su prethodno bili “lažno optuženi” da planiraju državni udar kako bi sprečili ulazak Crne Gore u NATO, što dodatno pojačava njegovu poziciju da građani imaju pravo da odluče o ovoj temi.
Ova situacija dolazi u kontekstu šireg političkog diskursa o članstvu Crne Gore u NATO-u, koji je postao predmet debate među različitim političkim partijama i grupama. Mnogi se protive članstvu, smatrajući ga ne samo vojnom, već i političkom odlukom koja može imati dugoročne posledice po suverenitet i nezavisnost zemlje.
Dok Knežević i DNP traže referendum, podrška članstvu u NATO-u među nekim drugim političkim strankama i analitičarima ostaje jaka, ukazujući na to da bi članstvo moglo doneti dodatnu sigurnost i stabilnost regionu, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Naime, NATO se smatra ključnim faktorom u očuvanju mira i stabilnosti u Evropi, a mnogi veruju da bi Crna Gora trebala da nastavi sa svojim obavezama prema alijansi.
U ovom trenutku, pozicija Crne Gore u NATO-u i izdaci koje država planira da uloži u vojne kapacitete postaju sve više tema javne debate. Kneževićevo insistiranje na referendumu sugeriše rastući pritisak na vlasti da uzmu u obzir mišljenje građana pre donošenja važnih odluka koje se tiču nacionalne sigurnosti i budžetskih izdataka.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na Kneževićev zahtev za referendumom i da li će se organizovati javna rasprava koja bi uključila sve relevantne aktere u ovoj važnoj temi. Javnost će, bez sumnje, pažljivo pratiti kako se ovaj proces odvija i kako će se dalje razvijati odnosi Crne Gore prema NATO-u i međunarodnim vojnim alijansama.
