Mihailo Stanisavac je srpski umetnik koji poslednjih godina živi i stvara u Parizu, gradu poznatom po svojoj bogatoj umetničkoj sceni. U razgovoru za „Novosti“, on ističe da je likovni izraz za njega nasušna potreba i ključ za pronalaženje principa ne samo u umetnosti, već i u životu. U Pariz je došao 2012. godine, učestvujući u umetničkoj rezidenciji, a njegova odluka da ostane bila je vođena radoznalošću i željom za istraživanjem.
Prve godine u Parizu bile su ispunjene izazovima i teškoćama. Stanisavac objašnjava da je potrebno vreme da se prilagodi novoj sredini i obezbedi egzistenciju, što nije lako. On naglašava važnost integracije, ne samo sa okruženjem, već i sa samim sobom. Umetnost mu pomaže da se nosi sa nepoznatim i da pronađe svoje mesto u ovom velikom gradu.
U razgovoru, umetnik takođe ističe da je u Parizu mnogo toga uslovljeno komercijalnim interesima. Prepoznati stvaralaštvo od propagande postaje ključno, jer se često zna šta prolazi u umetničkom svetu, a šta ne. Stanisavac se bori da obezbedi vreme i prostor za rad na onome što ga zaista inspiriše.
Mihailo je završio Likovnu akademiju u Beogradu, gde je studirao grafiku. U Srbiji je izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi, a zatim se preselio u Pariz. Njegov rad je pretežno vezan za grafiku, ali se bavi i drugim medijima, kao što su crtež i slikarstvo. U Parizu se predstavio u Kulturnom centru Srbije, izlagao na Salonu grafike „Sen Silpis“ i uradio mural u galeriji CED.
Mural koji je radio prikazuje siluete ljudi u urbanom pejzažu, dodajući boje u „turobno sivilo“ svakodnevnog života u Parizu. Njegovi radovi su izlagani i u drugim zemljama, uključujući Švedsku, Finsku i Sloveniju, a često se vraća u Srbiju, gde takođe izlaže.
Stanisavac se u svom radu posebno fokusira na crtež, koji smatra osnovom za sve umetničke discipline. U poslednje vreme, crteže koristi kao dnevnik, beležeći trenutke i promene koje doživljava. Nedavno je radio seriju crteža koji interpretiraju dela velikih majstora, poput Rembranta, Maneta i Botičelija, postavljajući pitanja o budućnosti umetnosti u svetu koji se brzo menja.
Umetnik se bavi granicama između figurativnog i apstraktnog, naglašavajući da mu smeta kada u umetnosti ima previše elemenata – previše apstrakcije, previše narativa ili čak previše reči u nazivima slika. Ova potragа za ravnotežom između različitih umetničkih izričaja odražava njegovu borbu da pronađe svoj identitet u svetu koji je u konstantnoj promeni.
Stanisavac smatra da mu Pariz pruža energiju, ali i izazove. Oseća se kao da ga grad „pregazi“, ali u isto vreme, on se trudi da pronađe svoj balans u tom turbulentnom okruženju. Njegovo umetničko putovanje je putovanje samospoznaje i kontinuiranog istraživanja, što ga čini jedinstvenim glasom u savremenoj umetnosti.
Ukratko, Mihailo Stanisavac predstavlja umetnika koji se ne boji izazova i koji koristi umetnost kao sredstvo za istraživanje sebe i sveta oko sebe. Njegov rad oslikava borbu za identitet i autentičnost u globalizovanom svetu, gde se umetnost često prepliće sa komercijalnim interesima. Njegova sposobnost da stvara u takvom okruženju, dok istovremeno postavlja važna pitanja o umetnosti i njenoj budućnosti, čini ga značajnim predstavnikom savremene umetničke scene.
