Svedoci Nenad Jović i Zoran Dražilović nedavno su svedočili o svojim traumatičnim iskustvima tokom ispitivanja u Haškom tribunalu, optužujući istražitelje tog suda za pretnje, ucene i manipulacije. Njihova izlaganja dovela su u pitanje legitimnost rada ovog tribunala, koji je često kritikovan zbog svoje metode rada i pristupa svedocima.
Jović je ispričao da nikada nije pristao da bude svedok tužilaštva, ali je bio prisiljen na ispitivanje koje je trajalo i po 14 sati. Tokom tih ispitivanja, istražiteljka Rita Pradan mu je, kako tvrdi, pretila zatvorom, nudila mu novac, čak i boravak u Holandiji sa „lepim devojkama“, kako bi ga naterala da lažno svedoči protiv Vojislava Šešelja i drugih Srba.
„Rekli su mi da će me voditi po sudnici da gledam svedoke koji prolaze protiv Šešelja kako bih razbio tremu. Nuđeno mi je da, ako budem pristao, mogu uživati s novcem koji dobijem, a oni će biti u zatvoru“, rekao je Jović, naglašavajući kako su mu se nudile velike sume novca i treća zemlja kao opcije.
Dražilović je takođe potvrdio slične prakse, opisujući kako je bio izložen pritiscima i manipulacijama tokom ispitivanja. On je naveo da je istražitelj pokušavao da mu se približi i da mu predlaže izlazak sa devojkama, što dodatno ukazuje na neprofesionalizam i neetičnost rada haških istražitelja.
Jović je podelio i šokantno iskustvo kada je primetio da mu je istražiteljka stavila neku tabletu u kafu za vreme ispitivanja, za koju mu je rekla da je „biološki šećer“. Osećao se euforično, ali su posledice bile katastrofalne, zbog čega je završio u bolnici i nije mogao da hoda dva meseca. „Posle jednog ispitivanja, izgubio sam centar za ravnotežu i bio sam hospitalizovan“, rekao je Jović, dodajući da je bio pod velikim stresom tokom celog procesa.
Oba svedoka su potpisala izjave o svojim iskustvima, koje su overene u sudu, i ističu da su tokom ispitivanja bili izloženi torturi. Jović je sumnjao da su ga haški istražitelji i drogirali kako bi ga naterali da se ponaša na način koji im je odgovarao.
„Moj um je bio pod uticajem nečega, iako sam mislio da je to samo šećer. Osećao sam se kao među prijateljima, ali to je sve bilo lažno“, dodao je Jović, objašnjavajući kako je manipulacija koju su doživeli ostavila duboke posledice na njihovo mentalno i fizičko zdravlje.
Dražilović je, s druge strane, naveo da su istražitelji pokušavali da ga sprijatelje sa njima, kako bi ga dodatno uplašili i naterali na saradnju. „Pokušavali su da me zavedu, da me dovedu u situacije koje bi mi otežale da odbijem njihove ponude“, rekao je Dražilović.
Izlaganja Jovića i Dražilovića bacaju novu senku na rad Haškog tribunala, koji se već suočava sa kritikama zbog svojih metoda i odluka. Ove optužbe ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjem i preispitivanjem načina na koji tribunal postupa sa svedocima i kako se vodi proces.
Dok se situacija razvija, mnogi se pitaju kako će ove tvrdnje uticati na ugled Haškog tribunala i njegovu sposobnost da sprovodi pravdu. Ovi svedoci su hrabro progovorili o svojim iskustvima, otvarajući vrata za dalja istraživanja i potencijalne promene u načinu na koji se svedoci tretiraju u ovakvim postupcima.
